Izvor:Foto: Tanjug/Sava Radovanović

EVO ŠTA PREDSTAVLJA SIMBOL: Detalj na reveru ministra Malog

Izvor: Nportal

07.11.2022.

19:05

NA VEČERAŠNJOJ sednici Skupštine Republike Srbije, ministar finansija Siniša Mali pojavio se sa znamenitim amblemom na reveru.

Ministar finansija Siniša Mali privukao je pažnju javnosti znamenitim simbolom na reveru sakoa. U pitanju je amblem koji simbolizuje pobedu u Prvom svetskom ratu. 

Istorijat ovog simbola seže u decenije i pre Velikog rata, a kao tvorac ovog simbola delom je zaslužna i srpska kraljica Natalija Obrenović.

Značka predstavlja kombinaciju cveta Natalijine ramonde i Albanske spomenice. Cvet simboliše vaskrs srpske države koja se posle Prvog svetskog rata uzdigla i nastavila put, dok albanska spomenica predstavlja najveće stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, a to je povlačenje preko Albanije.

- Dan primirja, ili po mom mišljenju primerenije Dan pobede iz 1918, u Srbiji ima relativno kratku tradiciju proslavljanja - počeo je da se obeležava od 2005, da bi tek od 2012, dakle nepunu deceniju, postao i državni praznik. Kao simbol ovog praznika nosi se amblem u vidu "Natalijine ramonde", takozvanog cveta feniksa za koji bi se moglo reći da ima izrazitu simboličku vrednost u našoj istoriji - kaže istoričar dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju za "Novosti".

BloombergAdria.com

 

- Sama biljka je otkrivena krajem 19. veka u južnoj Srbiji u vreme Obrenovića, ali cveta i na Kajmakčalanu, mestu proboja Solunskog fronta nakon kog je došlo do velikog juriša srpske vojske u otadžbinu 1918. Zato se ovaj ljubičasti cvet, stilizovan sa lentom nekadašnje Albanske spomenice, danas koristi kao simbol obeležavanja Dana primirja.

Natalijinu ramondu je u okolini Niša 1884. godine otkrio doktor Sava Petrović, a prvi je 1874. opisao Josif Pančić. Naš narod ovo cveće koje podseća na ljubičice, zove kolačići ili vaskršnji cvet, jer cveta baš za Vaskrs. Natalijina ramonda je veoma izdržljiva endemska vrsta zapadnog Balkana. Preživela je i ledeno doba, a danas raste na istoku Srbije i na Kajmakčalanu u Grčkoj, čiji je najviši vrh Sveti Ilija, na kom je srpska vojska, pod komandom vojvode Živojina Mišića, vodila žestoke borbe uoči proboja Solunskog fronta u Velikom ratu.

- Ideja o "cvetu feniksu" je više nego simbolična: i kada je naizgled osušen, uz nekoliko kapi vode on ponovo oživljava, podsećajući i na dane golgote i vaskrsa Srbije - kaže Dević.

Tokom četiri ratne godine Kraljevina Srbija je morala da donese teške odluke, da podnese velike gubitke i stradanja, i da odoli mnogim iskušenjima. Od veličanstvenih pobeda na Kolubari i Ceru, do Solunskog fronta i Albanske golgote, srpska država se na kraju našla na strani država pobednica i uspela da se kao feniks izdigne iz pepela koji je Veliki rat ostavio za sobom. Upravo ta magična sposobnost povratka u život, predstavlja glavnu sponu između srpske države i Natalijine ramonde.

Natalijina ramonda ime je dobila po supruzi kralja Milana Obrenovića. Kralj je voleo da boravi u Nišu, tadašnjoj drugoj prestonici Srbije. Uz kralja i kraljicu, uvek je bio dvorski lekar Sava Petrović, veoma obrazovan čovek koji je voleo duge šetnje i botaniku. Šetajući okolinom Niša, uočio je ovaj cvet i dao mu ime Ramonda nissana, niška ramonda. To ime mu nije bilo suđeno. Očaran lepotom kraljice, doktor Sava je cvetu promenio ime u Natalijina ramonda, Ramonda nathalie. Ovaj nežni cvet raste na nadmorskim visinama od 350 do 2.200 metara, na izuzetno nepristupačnim mestima, uglavnom u klisurama, na krečnjačkim stenama, gde je suvo i hladno. Spada u fosilne vrste, ostatak suptropske flore, verovatno se u skrivene delove Balkana povukao iz Afrike.

Opstanak ove vrste ugrožavaju mikroklimatske promene u njenom staništu, infrastruktura, urbanizacija, izgradnja brana u klisurama i kanjonima, sakupljanje tih cvetnih biljaka radi gajenja na drugom mestu. Zaštićena područja Natalijine ramonde su Park prirode "Sićevačka klisura", Specijalni rezervat prirode "Jelašnička klisura", Specijalni rezervat prirode "Suva planina", Nacionalni park "Šar planina". Ima ga i u Botaničkoj bašti u Beogradu.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".