Izvor:Foto: Printskrin/Jutjub/moler2008
RADMILA SAVIĆEVIĆ "Nisam igrala zle žene, osmeh bi me izdao"
11.11.2022.
15:46
JEDNA od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica svih vremena, Radmila Savićević, napustila nas je pre dvadeset i jednu godinu, 8. novembra 2001. godine.
Osim maestralnih uloga zbog kojih je nikad nećemo zaboraviti, Radmila je iza sebe ostavila bezbroj anegdota i čuvenih replika koje i danas citiramo.
Radmila Savićević uživala je veliku popularnost i naklonost publike i smatrana je jednim od simbola jugoslovenskog glumišta.
Rođena je 1926. godine u Kruševcu kao Radmila Milenković. Majka Cana je bila samohrana krojačica, a osim Radmile, imala je i dva sina. Jednom prilikom, glumica je istakla da je svoj optimizam i vedar duh nasledila upravo od nje.
BloombergAdria.com
- Optimizam nosim u sebi i nasledila sam ga verovatno od majke. Smeh je sreća, zdravlje i svim ljudima bih preporučila da se smeju kad im je najteže. Ispričaću vam nešto... Bila sam mlada, tek sam se udala. Moja svekrva LJubica, prostirala je veš koji je sama oprala. Zimsko vreme, sneg, konopac se pokida i sve pade. A ona je stajala i smejala se. A morala je sve iz početka da uradi. Eto, to su iskustva, koja se valjda i godinama stiču i nose u sebi - rekla je glumica za Blic davne 1997. godine.
Iako odrasla sa jednim roditeljem, a u kući je "bila gužva", Rada je imala srećno i bezbrižno detinjstvo, a gluma je privlači od najranijeg detinjstva.
- Osim putera i šljiva, volela sam da se igram pozorišta, volela sam da se bijem sa dečacima, da pravim „kostime“. Recimo, jednoga dana sam uzela od mame veliki komad prave svile i spustila se u dvorište, otvorila vrata od obora i isterala „tamnošnje“ prase. Zatim sam okačila svilu i, pozorište je bilo gotovo... Bilo je tu i baleta i komedija i tragedija, u haljinama od papira i krunama „od zlata". (Male novine, Sarajevo, 22. 2. 1981.)
Odmah po završetku škole postala je član Kruševačkog pozorišta, sa kojim je gostovala po celoj Jugoslaviji. Godine 1947. pridružila se Niškom narodnom pozorištu, a potom se vratila u Kruševac. Komitet je vratio u rodni grad uz obrazloženje: "Zašto bi Rada zabavljala Nišlije, kad može i naše?"
Godine 1956. postaje stalni član pozorišta u Nišu i tu igra u oko četrdeset komada. Savićevićeva je kasnije priznala da je u to vreme maštala da karijeru nastavi u Sarajevu, ali kada joj je Meša Selimović, direktor Sarajevskog narodnog pozorišta, ponudio angažman, ona je odbila.