Bjelin govor Živiću, a onda su zapevali "Jeleni umiru sami"

Od njega su se oprostile brojne kolege, prijatelji, članovi porodice... 

Među prisutnima su bili glumci Radoš Bajić, Dragan Bjelogrlić, Andrija Kuzmanović, Slobodan Boda Ninković, Sergej Trifunović, Marko Gvero, Gordan Kičić, Vojin Ćetković, Dragan Marinković Maca, predsednik Narodne skupštine Republike Srbije Ivica Dačić, pevačica Zorana Pavić, nekadašnji vaterpolista Danilo Ikodinović...

Emotivan govor nad Živićevim grobom održao je Bjelogrlić koji je počeo rečima: "Jeleni umiru sami...", iz pesme grupe "Poslednje igre leptira" koju je potom zapevao hor dok je sanduk spuštan u raku.

- Šta raditi kada ode čovek sa dušom nežne, krhke i davno ranjene srne? Kako reći zbogom tom toplom, širokom i razdraganom osmehu? Kako se oprostiti od te vrcave radosti koja nas je opčinjavala? A u stvari je samo pokušavala da sakrije i zabašuri tužni pogled, svoju nežnost. Ja sad treba da se oprostim od tebe. Treba da ti kažem kako ti sad negde ideš i da te svi mi više nikad nećemo videti, sresti i zagrliti. Kako se to radi? Koje su to reči? Najrađe bih da ti nekako pokažem kako sam te puno voleo, jer ne znam, nisam siguran da sam ti to zaista pokazao kada je bilo vreme. To me sada boli. Ali verujem, da si ti to ipak znao i osećao.

- Više od petnaest godina, preko dve stotine puta, opraštali smo se na sceni. Obojica smo plakali, svaki put. Martini je plačući davao svoju tašnu Marfiju ne bi li ga umilio da ostane i ne ostavi ga. Tu tašnu si mi polkonio za moj pedeseti rođendan. Ja sad, evo, plačem. Hteo bih da ti dam tu tašnu, da te zamolim nekako da ne ideš. Znam da je uzlaud, da je to nemoguće, ali verujem da ću ti je ipak jednom dati i da ćemo plakati i smejati se, kao nekad. Jeleni umiru sami, ali ti, Marko, ostaješ u srcima ljudi koji imali sreću da te poznaju. Zato će priča o kruševačkom Petru Panu sa Crvenog krsta dugo živeti. Legenda o čudesnom glumcu širokog osmeha, nežnih i tužnih očiju. Dobri moj Marko, Martini, putuj sa tvojim toplim osmehom, sa tvojom krhkom, nežnom i samo tebi znanom tugom. Nama ostaje da te volimo i čuvamo sećanje na tebe. Neka ti je večna slava!