SINDROM "SLOMLJENOG SRCA": Da li se može UMRETI OD TUGE?

Gubitak voljene osobe bez dileme je jedan od najtežih izazova sa kojima se ljudi susreću, a uzrok je teškog psihičkog stresa koji u ekstremnim situacijama može dovesti do nove tragedije - da osoba bukvalno umre od tuge.

Iako su se zasad brojni ovakvi slučajevi dešavali širom sveta, pa i kod nas, srpski lekari ne žele da pričaju na ovu temu. Anketirajuću niz naših stručnjaka u vodećim zdravstvenim ustanovama, naišli na manje-više isto objašnjenje - stvar je još neistražena i nezahvalno je o njoj govoriti.

To svakako ne pobija činjenicu da ljudi jednostavno mogu umreti od tuge, a samo proteklih nekoliko dana bili smo svedoci toga - dvostruka porodična tragedija zaležena u jednom mestu u blizini Svilajnca.

BloombergAdria.com

Kada je do nje došla vest da joj je sin Aleksandar pogledao povredama zadobijenim u saobraćajnoj nesreći na putu Svilajnac-Petrovac, majka Dobrila Simić vrisnula je iz sveg glasa i srušila se. Kako je jedna od rođaka ispričala, članovi porodice su pokušali da joj pomognu, ali spasa nije bilo - majčina bol bila je prevelika.

Slične stvari dešavale su se i ranijih godina, a ostao je zabeležen i slučaj Gorana Milića koji je preminuo zbog pogibije njegove braće, inače oficira Vojske Srbije. Veliku pažnju, takođe, privukao je stariji par iz Čačka - Miljko (70) i Slavica (71) koji su pronađeni mrtvi u porodičnoj kući, gde su istog dana oboje napustili ovaj svet. Pretpostavka je da je suprug prvi izdahnuo, te da je njegova draga ubrzo potom umrla od tuge.

Sindrom "slomljenog srca"

Brojni strani stručnjaci o ovoj pojavi pričaju već više od decenije. Bol nakon smrtnog slučaja najčešće se povezuje sa povećanim rizikom od akutnih kardiovaskularnih problema, a sindrom "slomljenog srca" već se uvrežio u svetskoj literaturi.

Osobe koje su izgubile voljenu osobu imaju simptome nalik na srčani udar, a srce na snimcima počne da liči na balon.

Ovaj sindrom sprečava lučenje prevelike količine adrenalina koji utiče na zastoj srca. Iako adrenalin u "redovnim okolnostima" stimuliše rad srca, on može biti štetan ako to stanje potraje. Srećom, organ u velikom broju slučajeva uspeva da se oporavi u roku od nekoliko dana nakon doživljenog stresa.

Rizici koji dovode do smrti

Međutim, znatan je i broj ljudi koji nisu uspeli da se izbore sa tugom, a nauka pokazuje kada do toga može doći.

Istaživanja grupe naučnika predvođenim Dancem Simonom Grafom dokazala su pre dve godine da rizik od nepravilnog otkucaja srca – ključnog faktora koji dovodi do srčanog udara i otkazivanja ovog organa – može biti konstantno povišen i do čak godinu dana nakon gubitka životnog partnera.

"Naročito visok rizik primećen je kod mlade populacije i onih koji su izgubili relativno zdravog partnera", navode naučnici u ovom spisu.

BloombergAdria.com

Što više, prethodne analize Univeziteta Sent DŽordža u Londonu 2014. godine dovele su do zaključka da su šanse za infarkt dvostruko veće tokom prvih mesec dana po gubitku voljene osobe. Interesantno je da je ista studija pokazala da tugovanje utiče, osim na povećanje stresa, i na nemarnost hroničnih bolesnika koji počinju da zaboravljaju da treba da uzmu svoju redovnu terapiju.

- Često koristimo termin "slomljeno srce" kako bismo opisali bol koji osećamo zbog odlaska voljene ososbe, a naše studije direktno pokazuju da tugovanje zaista utiče na zdravlje srca - podsetio je dr Sunil Šah, jedan od saradnika naučnog istraživanja.

Šta se dešava u organizmu ožalošćenih?

Stoga je jasno da psihička stanja u kojima dominiraju intenzivna osećanja tuge i bola i te kako deluju na fiziološke procese u organizmu.

- Više istraživanja pokazalo je da pomenute emocije prouzroku čitav niz negativnih odgovora organizma. Među njima su promene u procesu koagulacije (zgrušavanja) krvi, potom krvnom pritisku, nivou hormona stresa i otkucajima srca - naveo je Šah.

U studiji američkih naučnika o kojoj je pisao "Jutarnji.hr", objavljenom u časopisu "Psychoneuroendocrinology", potvrdilo se da pojedinci koji su tri meseca ranije izgubili voljenu osobu imaju viši nivo citokina (glikoprotein koji deluje kao marker imunološkog sistema za indikaciju upale u krvotoku) i niži nivo varijabilnosti srčanog ritma (razmak između dva otkucaja srca, pri čemu viša varijabilnost ukazuje na bolje kardiovaskularno stanje) od neožalošćenih pojedinaca u kontrolnoj grupi iste dobi, pola i telesne mase.

Osim toga, bolest koja se razvija može biti i psihološke prirode, a do takvog zaključka došlo je jedno strano istraživanje još 2005. godine. Veza je ovog puta pronađena u slučajevima roditelja koji su imali tu nesreću da ostanu bez deteta, a kod kojih je uočen povećan rizik da budu hospitalizovani u psihijatrijskoj ustanovi.

U poređenju sa onim majkama i očevima koji se nisu susreli sa takvom tragedijom, oni koji jesu imaju čak 67 odsto šanse više da im u nekom trenutku zatreba medicinska pomoć zbog nastalog mentalnog poremećaja, s tim da su majke takvom scenariju sklonije od očeva.

BloombergAdria.com

Iako se klinička depresija pokazala kao najčešći oblik ponašanja, bilo i slučajeva manije, bipolarnog poremećaja, šizofrenije, ali i - suicida.

S druge strane, naročito zabrinjavajući podaci jesu oni koje su objavili autori predvođeni Nikolasom Kristakisom, 2006. godine. Oni su uspeli da dokažu da ljudi "umiru od tuge" čak iako su njihovi voljeni i dalje živi, ali pate od nekog zdravstvenog problema. Ispitanici su ovog puta bili stariji bračni parovi gde je jedan od supružnika zbog teške bolesti bio na lečenju u zdravstvenoj ustanovi.

Na smrtnost, pokazalo se, utiče tip dijagnoze koji je uspostavljen bračnom partneru. Na primer, muškarci su u najvećem broju slučajeva umirali kada bi se ustanovilo da njihova supruga boluje od demencije, dok bi žene najčešće napuštale ovaj svet kada se njihovom suprugu dijagnostifikuje psihijatrijska bolest.

BloombergAdria.com

Pojava primećena i kod životinja

Osim što su mediji izveštavali o vlasnicima pasa koji su preminuli ubrzo nakon što je njihov ljubimac uginuo, bilo je i novinskih članaka o obrnutim slučajevima.

Najčešće su za svojim vlasncima patili upravo psi, čiji staradelji su ih sebično napuštali ili su i sami odlazili sa ovog sveta, a veliku pažnju nauke privukla je šimpanza Nim Čimpski koja je odvojena od majke i odgajana među ljudima, a uginula je u 26. godini, daleko ispod očekivanog životnog veka za ovu vrstu koji iznosi i do 60 godina.

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

(Blic)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".