PRUSKI JURIŠNIK: Jedini sa ovim odlikovanjem u srpskoj vojsci

Krštenog imena Paul Šturm, bio je Srbin, ali lužički. Otac Oton je bio upravnik lovišta cara Vilhelma Prvog i lužički Srbin.

Paul je vojno obrazovanje stekao u Vroclavu i Nansiju, a po završenoj školi ga je dočekao čin vodnika, ali i Francusko-pruski rat. Unapređen je vrlo brzo u čin potporučnika, a sa feldmaršalom Makenzenom je bio ratni drug.

U Srbiju dolazi po izbijanju srpsko-turskih ratova gde se istakao, a kasnije predaje na vojnoj akademiji, a tu se i prvi put oženio. Promenio je Paul u Pavle, a Šturm u Jurišić, s obzirom da šturm prevedeno znači juriš. Kao krsnu slavu je uzeo Svetog Savu. Ovaj brak mu ipak nije ustao, ali je u Srbiji ostao. Drugi rat koji ga je dočekao je Srpsko-bugarski 1885. godine gde je učestvovao u borbama kod Slivnice, a prilikom povlačenja srpske vojske se borio i na Crnom vrhu kod Pirota.

BloombergAdria.com

Do Balkanskog rata je bio penzionisan 1900. godine, međutim, vrlo brzo je i reaktiviran. Kralj Petar Prvi ga je izuzetno poštovao jer su navodno bili u istom puku u Francuskoj, pod imenima Pjer Kara i Paul Šturm.

U Balkanskim ratovima se probio turski obruč oko Kumanova i probio se do Skoplja, Velesa, kasnije Prilepa i Bitolja. Za ove zasluge je unapređen u čin generala. Kasnije, u Drugom balkanskom ratu je uspeo i da se "osveti" Bugarima za poraz iz 1885. godine, učestvovao je u Bregalničkoj bici.

Pucanj je odjeknuo u Sarajevu i vrlo brzo je zahvatio celu Evropu. Šturm je dobio da na zapadu Srbije zatvara i brani granice. Zalaganjem njegove Treće armije je Antanti doneta prva pobeda na Ceru. Kontranpadom ove armije je krajem avgusta ova armija izbila na Drinu, a već sledećeg meseca se borila na Mačkovom kamenu. Centralni deo fronta su držali i u Kolubarskoj bici. U povlačenju preko Albanije, poslednji su napustili Peć i štitili ostatak srpske vojske.

BloombergAdria.com

Godine 1916. je Vrhovna komanda poverila treću armiju generalu Milošu Vasiću, a Šturm je poslat u Rusiju da proceni unutrašnje nemire u Dobrovoljačkom korpusu. Zadržao se tamo do 1917. godine kada se preko Japana vratio u Solun. Tom prilikom je odlikovan Ordenom cvetova Paulovnije na velikom krstu od strane cara Jošihita. Jedini je srpski oficir sa ovim ordenom.

Tri godine nakon završetka rata, penzionisan je u 74. godini života, a smatrao je da je to bila velika nepravda. Ostavio je iza sebe 56 godina vojne službe i učešće u sedam ratova. Na drugoj strani su bili Turci, Bugari, Arnauti, Austrijanci i Mađari. Borio se za Prusku, ali i protiv nje. Borio se protiv Francuza, a i uz njih.

Preminuo je 1922. godine od posledica zapaljenja pluća, a živeo je do tada veoma skromno. Komisija za rekviriranje stanova je "upala" u njegov stan i zaključila da je gospođi Jurišić "dovoljna jedna soba i kujna", a ostale tri sobe su oduzete.

BloombergAdria.com

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".