KO JE BIO VOJVODA ĐURIĆ? Zbog veze s njim Vera je streljana

Sarađivala je i sa četnicima, koji su joj došli glave. Sedam meseci pre streljanja uhapšena je na putu između Medveđe i Sijarinske Banje. Bila joj je, međutim, dovoljna jedna noć da zavede četničkog vojvodu Đurića, a uskoro i da posredno komanduje njegovim jedinicama. 

Radoslav Đurić

Artiljerijski i generlštabni major je slom u Aprilskom ratu zatekao u Sarajevu, a ilegalnim putevima se povukao do Beograda kada je i stupio sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini Draže Mihailovića.

Postavljen je za komandanta svih četničkih snaga koji su u oktobru 1941. vršili opsadu Kraljeva. Kada je, po svemu sudeći, i započeo građanski rat između dve oslobodilačke vojske.

Uživao je veliko poverenje Mihailovića, pa je bio poslat na različite misije. Između ostalog, komandovao je Južnomoravskim korpusom. Dobija zadatak da organizuje nove četničke organizacije širom zemlje, a bio je i komandant beogradske četničke organizacije.

Po svemu sudeći, godine 1944. se već uveliko premišlja o prelasku u partizane. Na jednom sastanku je pozvan da učestvuje u odbrani Toplice i Jablanice od naleta partizanskih snaga. Odbio je ovu ideju sa obrazloženjem da nema dovoljno ljudi za takvu akciju.

Đurić je u to vreme već uveliko imao aferu sa Verom Pešić. NJu su osudili na smrt, a on je egzekuciju odložio, želeo je da joj se sudi. Sumnjiv potez je Gnjilansku četničku brigadu naterao na organizovanje puča sa jednim zahtevom - tražili su smenu majora Đurića.

Major Jovan Stevanović je sa svojim odredima blokirao Đurićev štab kod Leskovca i uhapsio ga. Pripremalo se vojno suđenje za izdaju i špijunažu. U isto vreme je uhapšena i Vera Pešić sa majkom i streljane su istog dana. Jedna od navodnih molbi je bila da joj ne pucaju u glavu i da je puste da "umre lepa".

Skoro deset dana je bio u zatočeništvu pre nego što je uspeo da pobegne i da se priključi partizanskim odredima. Tada je postao komandant, a kao iskusan oficir je postavljen za načelnika Glavnog Štaba za Srbiju i prvog zamenika generala Koče Popovića.

Pomogao je nakon kraljevog govora da što više doskorašnjih četnika pređe na stranu partizana širom južne Srbije. Iz rata izlazi sa činom pukovnika Jugoslovenske Armije. Bio je jedan od svedoka u procesu protiv Draže Mihailovića 1946. godine.

Penzionisan je 1959. godine, a svoju smrt je dočekao u stanu u Beogradu 15. maja 1980. godine.

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".