GDE SE I KAKO NAJVIŠE KRADU KOLA? Vozači u BG-u uporno greše

Promenio se i način krađe – u 36 odsto slučajeva vozila se kradu jer vlasnici ostave ključ da "trknu" kako bi nešto nakratko obavili. Taj način krađe žargonski se, kako kaže, Boško Sekulović, šef odseka za suzbijanje delikata na motornim vozilima PU za grad Beograd, zove trkač.

Lopovi koriste nepažnju vožača

- U 2011. i 2012. godine u proseku su lopovi u prestonici dnevno krali po četiri vozila, ali se s godinama taj broj smanjivao tako da je 2021. ukradeno 317 vozila, a prošle godine 240. U brojkama to za 2022. godinu iznosi 0,66 vozila po danu. Izraženo u procentima, broj krađa automobila pao je za 25 odsto u odnosu na pretprošlu godinu. Prethodnih godina najviše su se krala vozila nemačke proizvodnje, ali je prošle godine prvi put situacija drugačija pa se na meti kradljivaca našao "reno". Sada je "folksvagen" na njihovoj "listi" pao na drugo mesto, na trećem mestu je "fijat", pa "audi", zatim "zastava", "be-em-ve" i "škoda" - kaže Sekulović.

On ističe da je od 240 vozila 87 ukradeno na taj način što su vlasnici ostavili ključ u bravi i vozilo sa upaljenim motorom da bi "trknuli" do prodavnice, kioska, apoteke... a lopov iskoristio nepažnju i ukrao kola.

Više vodite računa o vašem vozilu

- Deo vozila ovako ukradenih dogodio se u prigradskim opštinama, tako što su ljudi u svojim vozilima ostavljali ili zaboravljali ključeve. Broj ukradenih kola sa ključem ne raste u odnosu na prethodne godine, ali se generalno smanjuje broj kradenih vozila, tako da sada ovaj način dominira. Zbog toga apelujemo na sugrađane da više vode računa o tome, da shvate da nisu baš svi pošteni i da će lopov iskoristiti pogodan momenat da se dočepa vozila. Iako način krađe "na trkača" preovlađuje, ne može se reći da to rade organizovane grupe. Da bi se ovakva krađa dogodila potrebno je i da su čovek koji ostavi ključ u bravi i lopov na istom mestu. U ovakvim krađama nije važno koje je vozilo marke. Važno im je da je vozilo na njihovom terenu i da se poklope vreme i "roba"- objašnjava Sekulović.

Gde se lopovi "kriju"?

Oni koji se bave ovim krađama nisu klasični "motornjaci" koji kradu kola i imaju razrađene šeme za njihovu prodaju. Oni uglavnom u prvi mah sakriju vozilo, pa potom gledaju šta s njim da urade. Postoje, ipak, mesta gde se lopovi najčešće vrzmaju. Ima ih oko apoteka, škola, vrtića, tržnih centara, autobuskih stajališta gde ima prodavnica. U poslednje vreme se sve više kradu i vozila za dostavu hrane. Tu vozači ostavljaju ključeve u bravi jer misle da će nakratko izaći, isporučiti robu, što lopovi, naravno, koriste.

- Ono što olakšava posao policiji posle krađe "na trkača" jeste što vlasnici odmah prijave šta im se desilo pa mi pravovremeno možemo da reagujemo. Upravo to nam je olakšalo pa smo od 87 vozila ukradenih na ovaj način 69 pronašli. U situacijama kada vlasnik vozilo parkira popodne krađu obično otkrije sutradan ujutru što lopovu, naravno, ostavlja veliki prostor - kaže Sekulović.

Gde su najčešće krađe?

Vozila se najviše kradu na Novom Beogradu, a zatim na Voždovcu, Zvezdari, Paliluli, Čukarici, u Zemunu, Rakovici…

Od skoro "rade" i ometači signala

U poslednje vreme lopovi su počeli da koriste takozvani ometač signala zaključavanja vozila.

- Ova sprava funkcioniše tako što lopov prati vozača i dok ovaj daljinski zaključava vozilo, šalje signal koji ga ometa. Vozač obično ne proveri da li su mu kola zaključana i nema pojma da je vozilo otvoreno. Lopov u tim trenucima i ne mora biti blizu vozila. Može se nalaziti čak 100, 150 metara dalje. Ove situacije se najčešće dešavaju na velikim parkinzima – kod Ade Ciganlije, Beton hale, "25. maja", "Arene", kod hipermarketa… LJudi tu obično odu na kafu, u kupovinu, a u kolima ostavljaju vredne stvari, jakne, laptope, tablete, torbice, foto-aparate... Lopov snimi situaciju i iz vozila kod koga je blokirano zaključavanje odnese sve što mu padne pod ruku. Zbog toga je preporuka da se svaki put nakon daljinskog zaključavanja rukom proveri brava automobila i da se u vozilu ne ostavlja ništa vredno. Jako je važno i da sugrađani zaštite vozilo ili elektronskom ili mehaničkom zaštitom - ističe Sekulović.

Nije važno koliko vozilo vredi, koliko god da je – to je nečija imovina, a kao i svaka imovina, mora se štititi. LJudi su već počeli da menjaju svest, ali je ipak potrebno raditi na tome još više. Jer, u Beogradu ima oko 800.000 vozila, oko 150.000 vozila dnevnog tranzita i oko 50.000 vozila koja kao neregistrovana stoje na parkinzima. To je idealno "polje" za lopove, a ako vozači svoje vozilo ne zaštite na bilo koji način, ispadne kao da ga ostavljaju "na izvol’te" i guraju nekome u ruke.

(Blic)

BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".