SLAVIMO OCA MONAŠTVA: Pomolite mu se ovim rečima

Prepodobni Antonije Veliki rođen je oko 250. godine u selu Komi blizu Herakleje od plemenitih i bogatih roditelja. Oni ga brzo napustiše u ovozemaljskom životu, te Antonije podeli imovinu sa sestrom i svoj deo dade sirotinji.

U dvadesetoj godini se posveti podvižničkom životu kome je težio od detinjstva. Proveo je 80 leta u pustinji ne družeći se ni sa kim osim sa Bogom kroz neprestanu molitvu.

Slava njegova beše prenešena po celom svetu i oko njega se sabraše učenici koje je on upućivao primerom.

BloombergAdria.com

Za života je otišao dva puta u Aleksandriju, prvi put tražeći mučeništva u vreme gonjenja crkve, a drugi put na poziv svetog Atanasija da bi opovrgao kletvu, da dokaže da nije pristalica jeresi.

Skonča u 105. godini, iza sebe ostavi mnoge učenike i podražatelje, a uprkos tome što ne beše književnik, on se smatra nastavnikom najučenijih ljudi toga vremena. Upokojio se u Gospodu 335. godine.

BloombergAdria.com

Neprestano je pomerao granice svog podvižništva. Kada bi pomislio da je jedan zadati cilj ispunio, on bi pomerio lestvicu za stepen više. LJude je viđao samo kada bi donosili hleb i so u zamenu za rukotvorine i kada bi odlazio na liturgiju.

Često je govorio o svojoj borbi sa demonima. Prvo su ga mučile misli o tome da je beskoristan taj njegov čin napuštanja sveta i bogatstva, potom ga je grizla savest zbog nezbrinute sestre koja nema ni podršku ni utehu. Svake noći mučila ga je i telesna pohota za ženama, koja je bila tako jaka da nije mogao da je sakrije pred drugima. Ali, on je odolevao postom, molitvom, bdenjem, telesnim iznurivanjem.

BloombergAdria.com

Na kraju mu se, kaže hrišćansko crkveno predanje, đavo javio u liku malog crnog dečaka koji mu je ponizno rekao: "Pobedio si me", čime je hteo da ga navede da pobedu pripiše samome sebi, i da tako upadne u greh gordosti.

Sveti Antonije ga je upitao ko je on, a đavo mu je odgovorio da je duh bluda koje je mnoge zaveo, a da je samo on uspeo da "sve strele polomi". Na to mu je, kaže predanje, Antonije kazao: "Bog je dopustio da mi se javiš crn - radi obelodanjenja tame tvojih zlomisli, a kao dečak - radi izobličenja tvoje nemoći. Zbog toga si i dostojan svakog prezira".

Nakon toga je đavo otišao i nikada se više nije vratio. Mnogi hrišćanski umetnici vekovima su bili inspirisani ovim iskušenjima, a među njima su i naši. Iskušenja Svetog Antonija Velikog često služe i kao metafora za iskušenja ljudi koji u današnjem svetu teže hrišćanskom idealu.