SLAVIMO SVETU PETKU: Ovo danas nipošto ne smete raditi
27.10.2021.
08:18
SRPSKA pravoslavna crkva slavi 27. oktobra veliki praznik - Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu i kao zaštitnicu žena, siromašnih i bolesnih.
Sveta Petka u srpskom narodu veoma je poštovana i cenjena, pogotovo među ženama čijom se zaštitnicom smatra.
Kult svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, kako kod Srba, tako i kod Grka, Rumuna, Bugara, a poštuju je i pojedini nehrišćanski narodi na srednjem istoku. Prema predanju, Sveta Petka je pomagala bolesne i hranila gladne.
Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja. Pored hramova Svete Petke često se nalaze izvori lekovite vode koju ljudi uzimaju verujući da će im zalečiti rane i zaštititi ih od bolesti.
Sveta Petka se vernicima, prema brojnim prikupljenim svedočanstvima, javlja noću u snu, ali i na javi, pri čemu je najčešće vide kao “ženu u crnom plaštu”. Prepodobna Mati Paraskeva ih obično teši i blaži ako joj ukazuju poštovanje i posećuju njenu crkvu. Ponekad im donosi vesti o ozdravljenju, ali istupa i kao vesnik propasti i opominje što krše post petkom ili što rade nedeljom.
Sveta Petka je veoma poštovana u pravoslavnoj veri i naročito kod Srba. Zbog toga danas ne valja raditi teške kućne poslove, ali ni mesiti hleb, prati veš ili se baviti ručnim radovima.
Žitije Svete Petke
Ova slavna ugodnica Božija rodi se u gradu Epivatu (Pivat - po turski Bojadis), koji se nalaziše između Silinavrije i Carigrada. Ona beše srpskog porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, a kasnije bi izabran za episkopa Maditskog. Još kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu i čula reči Božanskog Jevanđelja:"Ko hoće za mnom da ide neka de odrekne sebe i uzme krst svoj i za mnom neka ide" (Mk. 8,34), ona svim srcem pripade Gospodu i kada odraste pridruži se plejadi blagočestivih ugodnika Božijih. Nakon smrti svojih roditelja, ova sveta devica željna podvižničkog života napusti roditeljski dom i ode u Carigrad, a zatim se zaputi u pustinju Jordansku, gde se Hrista radi podvizavala sve do starosti svoje. U doba pozne starosti posluša glas Anđela Božijeg, ostavi pustinju i vrati se u svoj rodni grad, Epivat. Tu ona požive još dve godine u neprestanom postu i molitvi, pa se predstavi Bogu u 11 stoleću. NJeno telo bi od strane vernih sahranjeno po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od drugih. Po promislu Božjem, koji htede da proslavi ugodnicu svoju, otkri njene svete mošti posle mnogo godina i to na veoma čudesan način. NJene čudotvorne mošti prenošene su u toku vremena mnogo puta. Najpre u Carigrad, pa odatle u Trnovo, da bi opet bile vraćene u Carigrad, a iz Carigrada u Beograd. Sada se svete i čudesne mošti, Svete petke nalaze u rumunskom gradu Jašu. U Beogradu se nalazi čudotvorna i lekovita voda (agaizma) ove svetiteljke, koja leči sve bolesnike, koji sa verom u Boga i ljubavlju prema ovoj svetiteljki prilaze k njoj.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".