- Rekao sam mu koju prvu pesmu pevam, možda tada najveći hit, "Da se opet rodim", on me je pogledao i rekao "Je l' to tvoja pesma?". Već tad mi je bilo jasno da čovek uopšte nije iz posla, nego da mu je muzika verovatno usputna stvar. On čak ni klavijaturu nije imao, nego je pozajmio od nekog kolege. Nije znao klavijaturu, ni gde su ritmovi, ni pesme, ni repertoar, a klub prepun! Možete da zamislite kakva je situacija, ceo klub gleda u tebe, a klavijaturista ne zna nijednu pesmu, gleda u mene, to je blamčina takva na bini bila!

Kako kaže, nije imao druge, nego je morao da uzme stvar u svoje ruke.

Onda sam ja počeo da ga guram, našli smo radan ritam koji koristimo i počeo da sviram ja (smeh). Na to je on reagovao tako što mi je oteo mikrofon, rekao "Ajde ti sviraj, ja ću da pevam". To je bilo jedno trosatno blamiranje, srećom pa je di-džej imao neke matrice pa smo to puštali da bih pevao, a klavijaturista, ako mogu tako da ga nazovem, je odmarao za to vreme. Situaciju sam izvukao jedino tako što sam znao da sviram, tako da sam morao i to i da pevam i da mu prepravljam harmonije, sve sam morao da radim na bini, to je bilo užasno - priča LJuba.