BIZARNO: Ne priznaju mu brak, ne daju da se venča ponovo

Lenka i Enzo Rigoni bili su prema Zlatku pažljivi i nakon samo dve godine su ga usvojili, a tada je sudski odlučeno da Zlatko Fistonić promeni ime i prezime u Nikolas Rigoni. Naravno, nastavio je da živi, školuje se i radi, a vremenom su se preselili u Los Anđeles, piše Slobodna Dalmacija.

"Godine 1983, tokom odmora na Havajima upoznao sam Norvežanku Gri Bernhardsen, zaljubili smo se i kući vratili kao partneri. Tri godine kasnije venčali smo se u Nesodenu kod Osla, jer je ona želela da u tom svečanom trenutku bude blizu svoje rodbine i prijatelja. Kasnije smo dobili sinove, danas tridesetogodišnjeg Petra i šest godina mlađeg Daniela, da bi se jedno vreme svi vratili da živimo u Zastražišće", priča Zlatko za Slobodnu Dalmaciju.

Bile su to dobre godine kada je Gri igrala za izuzetno popularni Ženski klub za mali fudbal "Lude koke" iz Jelse - draga, omiljena i najbolja igračica s kapitenskom trakom.

BloombergAdria.com

Nekako u to vreme, pre povratka cele porodice u Norvešku, Zlatko je 2002. godine preko matičara u Jelsi podneo zahtev da mu se prizna brak s njegovom suprugom što mu je odbijeno, i to, kako kaže, bez suvislog razloga.

"Deca su rođena kao Rigoni, ali im je u zakonom propisanom postupku priznato hrvatsko državljanstvo, obojica imaju državljanstvo na prezime Fistonić. Nije mi bilo jasno zašto mi onda ne priznaju brak, pa sam pomislio da moram malo bolje složiti sva ta svoja dokumenta", priča Zlatko.

On kaže da je imao originalnu sudsku odluku o usvojenju od tetke i teče, ali je u Norveškoj još preveo rodne i venčane listove i druge potrebne dokumente.

"Nešto od toga obavio sam i u našem konzulatu, sve s pečatima, čak sam u samo deset minuta uspeo da promenim, odnosno vratim svoje izvorno ime i prezime, pa sam 2008. ponovno podneo zahtev kod istog matičara u Jelsi", sa rezignacijom priča Fistonić.

Video je da će ponovno biti problema, pa je telefonski razgovarao s šeficom matičara u Splitu. Zaključio je da su "oni uvređeni što se za njegovo usvajanje u Americi nije pitala bivša Jugoslavija", premda je od tada prošlo gotovo 60 godina. Kako Zlatko kaže, nije mu dala nikakvu nadu i na kraju je i taj zahtev odbijen.

BloombergAdria.com

Nešto takvo nije video, niti čuo, iako je u svojih 70 godina prošao ceo svet. Više nije znao šta da radi i doživeo je to kao uvredu da mu se brak ne prizna ni nakon 20 godina, što sa sobom nosi ozbiljne posledice u smislu prava koje bi njegova supruga imala u Hrvatskoj.

"Nedavno sam čuo da su se u međuvremenu promenili ministri i da sada na tome rade neki novi ljudi. Pre dve nedelje sam sa istim dokumentima otišao do matičarke Jasne Plenković u Jelsi, a kada me saslušala konstatovala je da bi činjenice o usvajanju, bez obzira na originalnu odluku suda u Čikatu, trebalo proveravati u SAD-u. Ajde dobro, prihvatio sam i to pitajući hoće li to biti sve s tim u vezi, a ona mi je odgovorila da ima tu još nekih prepreka, pa sam se stvarno pitao živimo li mi u 21. ili 19. veku. Birokratija u Hrvatskoj je zaista apsurdna i zbog nje će se naši ljudi retko vraćati iz inostranstva, čak i pred kraj svoga života", ", kaže Zlatko.

Fistonić joj je, zbog svega navedenog, predložio da je najbolje da se ovog leta, kada mu supruga dođe na Hvar, ponovno venčaju. I tada je njenim komentarom naprosto bio iznenađen, rekla mu je: "Pa, što Vi mislite da bih ja to dopustila, kako možete to i pomisliti ako ste već oženjeni?", tako da više ništa nije razumeo.

Odlučio je da priču podeli sa medijima, ne šireći je sa poteškoćama oko izdavanja hrvatske vozačke dozvole, prijavljivanjem boravišta pri dolascima u domovinu..., ali ne može se oteti utisku da Hrvatska još puno toga treba da učini da bi svoju administraciju dovela na nivo zapadnoevropskih zemalja, na ono da bude na usluzi svojim građanima.

Kako navodi Slobodna Dalmacija, pitanja u vezi sa ovim slučajem poslali su Ministarstvu uprave, ali odgovore još nisu dobili.