FENOMEN "NOĆI VEŠTICA": Praznik nije američki, bliži nam je

Mnogi smatraju kako se tu radi samo o nekoj novoj pomodnoj američkoj izmišljotini koja sa evropskom tradicijom nema mnogo zajedničkog, a u protestantskim delovima Starog kontinenta mnogi strahuju da će njihov Dan protestantizma (31.10.) pasti u senku "nepoželjnih" elemenata. Istovremeno, sve više je onih koji prihvataju simboliku "Noći veštica" i uz osmeh oblače kostime sa motivima mrtvačkih glava i izrezuju bundeve da bi u njih stavili sveće.

Međutim, o kakvom se to običaju radi i kada je on nastao? Pitanje je koje često postavljamo kada vidimo ili pročitamo nešto vezano "Hallowen night".

Obično vlada ustaljeno mišljenje da  "Noč veštinca" potiče iz Amerike, što nije tačno. Majkl Dan istoričar i etnograf sa univerziteta u Dablinu tvrdi da je to irski narodni običaj.   

- "Haloven" je bila jedna od četiri najvažnije svetkovine za Kelte - objašnjava Dan. 

Paganski običaj

Početci ovog običaja datiraju se u vreme pre više od 2000 godina. Izvorni irski naziv je "Samhain" i označavao je kalendarski početak zime 1. novembar. U ranom periodu prevladavalo je veerovanje kako u predvečerje ove svetkovine duhovi hodaju po zemlji, jer se u toku noći briše granica između sveta živih i sveta mrtvih. - Pre polaska u krevet ljudi su palili u kuhinji vatru i ostavljali jelo na stolu za pretke koji će u toku noći "posetiti kuću" - kaže Dan. Zbog toga se i danas Noć veštica, kako glasi domaći naziv za Halloween, obeležava i slavi 31. oktobra.

Samo ime potiče od naziva za veče pre praznika koji se kod katolika naziva praznik Svih svetih (All Hallows Eve). Irski migranti ovaj običaj su krajem 19. veka preneli i u Sjedinjene Američke Države, odakle je običaj dobio globalni karakter. Iz Amerike vratio se kasnije u reinterpretiranoj verziji u Evropu.

Oblik komšijskog druženja

U Sjedinjenim Državama "Haloven" se prvenstveno doživljava kao neobavezan porodični i međukomšijski praznik. Deca idu od jednih do drugih kućnih vrata i traže slatkiše, a prozori su po pravilu ukrašeni imitacijama bundeva u kojima su izrezbarena otvorena lica ili su okačeni pauci sa mrežama.

- Gomila slatkiša je za šestogodišnje dete je ono što je BMW M3 za njegovog četrdesetogodišnjeg oca - napisao je jedan autor u listu Louisvil Kurir Žurnal pokušavajući da objasni značaj "Halovena" za američku decu.

Zbog toga je za odrasle "pitanje odgovornosti" da u kući imaju dovoljno slatkiša kada im deca pokucaju na vrata. Pred "Haloven" lanci supermarketa nude ogromna pakiranja slatkiša po sniženim cenama. A uz čokolade, bombone ili keks za decu, po nepisanom pravilu nađe se i po koje pivo ili čaša vina za odrasle, napravi se roštilj i organizuje druženje sa komšijama - u SAD-u je "Haloven" i oblik druženja komšija.

Zastrašivanje "Made in USA"

Da su i ljudi u Nemačkoj vremenom prihvatili da svakog 31. oktobra oblače kostime sa mrtvačkim glavama i stavljaju maske zombija ima pre svega veze s uticajem Holivuda objašnjava kulturolog Monika Sher.

- Mi tu imamo blizak kontakt s američkom popularnom kulturom -  ističe ona, a preko filmova i televizijskih serija je onda i Halloween dodatno popularizovan i predstavljen globalnim običajem.

Sher je rođena u SAD-u ali radi u Nemačkoj i bavi se istraživanjem kulturnih raznoličitosti. Od 1990-ih godina ona prati kako se "Noć veštica" sve više slavi i obilježava i u Nemačkoj. Tome delimično doprinosi i kalendar: Naredni dan, 1. novembar, među Katolicima se obeležava kao dan Svih svetih, i to je službeni praznik u velikom delu Evrope.

Ona međutim smatra kako način stanovanja u Nemačkoj sprečava da se "Noć veštica" tu jednako tako proširi kao u Americi.

- U Sjedinjenim Državama se Halloween pre svega slavi u predgrađima s porodičnim kućama. Tamo deca mogu ići od vrata do vrata. Ali u Nemačkoj većina porodica tako ne stanuje - podvukla je sagovornica.

(DW.hr)