ŽIVOT ZA SRPSKU: Svoje selo je branio do poslednjeg daha

Rođen 15. avgusta 1978. godine u Doboju, Spomenko Gostić je pohađao osnovnu školu u Maglaju, a zbog izbijanja rata je nikada nije završio. Živeo je nadomak Maglaja sa majkom u Jovićima, a u okolini je bilo većinski muslimansko stanovništvo.

Početkom rata mu je umrla majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je poginula 1992. godine u granatiranju sela od strane Armije BiH.

Dobio je mogućnost da iz ratnog užasa izađe i da nastavi detinjstvo bezbrižno u Parizu, međutim, on je to prkosno odbijao. https://www.youtube.com/watch?v=gGwWBG4Qc4U

- Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je.

Imao je samo 14 leta kada se pridružio ratnom naporu Srba u Bosni i Hercegovini. Kao nezbrinuti tinejdžer je svoju jedinu priliku pronašao u Vojsci Republike Srpske gde je prvo bio kurir, potom razvozio hranu na prvim linijama fronta.

U ofanzivi muslimanskih snaga na Ozren, narod se povukao iz Jovića, a Spomenko je ostao sa još nekoliko vojnika da brani selo. Petorica su poginuli, a Gostić je ranjen kada su granate pogodile srpske položaje.

Nažalost, ranjeni dečak nije preživeo, te je vrlo brzo i umro upravo u Jovićima, braneći svoje selo. Sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".