Izvor:Foto: Profimedia

ZAPANJUJUĆI BROJ: Valentina je rodila najviše dece na svetu

Izvor: Nportal

17.04.2023.

13:32

FEODOR Vasilij živeo je u prvoj polovini 18. veka, a sa Valentinom Vasiljevom stao je na ludi kamen, ne sluteći da će se upisati u Ginisovu knjigu rekorda!

Budući da je ova dama iznela 27 trudnoća za 75 godina života, na svet je ukupno donela 69 dece -16 pari blizanaca, sedam trojki i četiri četvorke. Postavila je rekord u broju mališana rođenih od jedne majke koji do danas niko nije nadmašio.

Valentina je živela za vreme Ruskog carsta, a tadašnje feudalno društvo ju je stavilo u poziciju kmeta, te se suočavala sa surovim uslovima, radeći teške seoske poslove.

Provela je čak 18 godina u drugom stanju. Dvoje blizanaca su preminuli u detinjstvu, a ova hrabra žena je brinula o preostali 67 naslednika. NJihova imena nisu sačuvana zbog netačne porodične evidencije, koja je u međuvremenu i izgubljena.

LJubav sa Fjodorom, uprkos činjenici da su imali toliko zajedničke dece, nije uspela. A Vasilijev je ubrzo ponovo uplovio u bračne vode, te je sa drugom ženom dobio šest parova blizanaca i dva puta trojke. LJudi često ne mogu da poveruju da je ovom Rusu pošlo za rukom da tokom života dobije 87 biološke dece.

U izdanju "The Gentleman's Magazine" pojavio se prvi izveštaj o naslednicima Vasiljeva 1783. godine. Mada, iako su mnogi dovodili u pitanje njegovu verodostojnost, sve sumnje su bile neopravdane, jer su dokumenti stigli direktno od engleskog trgovca u Sankt Peterburgu njegovim rođacima u Engleskoj.

Drugi izvori su ostali skeptični u pogledu autentičnosti ovih tvrdnji. Mnogi drugi kritičari su doveli u pitanje tvrdnje zasnovane na nedostatku moderne nauke u 17. veku, što bi bilo kojoj ženi neverovatno teško da rodi toliko dece. Ginisova knjiga svetskih rekorda, međutim, nastavlja da brani rekord, navodeći da postoji mogućnost da je žena možda imala hiper ovulaciju u jednom ciklusu ili da je imala retku sposobnost da oslobodi više jajnih ćelija.

Sa druge strane, izveštaji su potvrđeni u komentaru Ivana Nikiča Boltina iz 1788. i ponovo 1834. u knjizi Aleksandra Pavloviča Bašutskog.