KAD NAS POGODI ZEMLJOTRES: Kako da se ponašamo u tom slučaju?

Jutrošnji zemljotres pogodio je Kragujevac oko pet časova, a sinoć je Kragujevac pogodio još jedan zemljotres dvadesetak minuta nakon ponoći, a zemljotres se osetio i u Beogradu.

Prema podacima Republičkog seizmološkog centra Srbije, prvi zemljotres se dogodio u 23.25 sati i bio je jačine 4,1 stepen po Rihterovoj skali. Zemljotres je, prema podacima EMSC-a, bio na dubini od dva kilometara, a osetio se i u centralnim delovima Beograda, ali i u mestima u okolini Kragujevca.

Poslednji zemljotres u Srbiji dogodio se jutros u 7.58 časova kod Topole.

Pre toga, u subotu je Mladenovac pogodila serija zemljotresa jačine slabije od 4.0 stepena po Rihteru.

Ovo je drugi zemljotres u Kragujevcu i okolini u poslednjih devet meseci.

Početkom godine (25. januara), zemljotres jačine 3,3 stepeni Rihterove skale pogodio je region Kragujevca, saopštio je Republički seizmološki zavod Srbije.

To je ipak znatno slabiji udar u odnosu na onaj koji je 29. decembra prošle godine pogodio središnji deo Hrvatske, a stradalo je sedmoro ljudi.

Taj zemljotres osetio se i u Srbiji i Bosni i Hercegovini, a tlo u Hrvatskoj podrhtava periodično od tada.

U sredu, 3. novembra ujutro, registrovan je potres i u okolini hrvatskog grada Siska. To je treći zemljotres u Hrvatskoj u poslednjih 17 sati.

Kada se dogodi zemljotres, dobro je znati kako se postupa u kriznim situacijama.

Ono što piše u svim vodičima u slučajevima vanredne situacije jeste da ostanete pribrani i da ne dozvolite da vas obuzme panika.

Treba biti svestan da su neki zemljotresi samo početni i da ubrzo može uslediti sledeći, jači potres.

Šta je zemljotres?

Zemljotres je pomeranje tla izazvano prirodnim ili veštačkim uzrocima i posledica su oslobođene unutrašnje energije Zemlje.

Potresi su iznenadna i kratka podrhtavanja delova zemljine kore i nazivaju se zemljotresima.

Oni nastaju zbog tektonske aktivnosti Zemlje, koje se najčešće dešavaju duž raspuklina u Zemljinoj kori.

Do slabijih zemljotresa dolazi kada stenska masa postane materijalno nestabilna, dok brojni jači potresi mogu biti razorni po objekte.

Potres se uglavnom broji sekundama i traje između 10 i 30 sekundi, a sleganje zemlje, može da uzrokuje više potresa koji se mogu dešavati nedeljama i mesecima nakon.

Prva i osnovna stvar, kako biste bili trezveni i tako donosili ispravne odluke i postupali u cilju sopstvene i zaštite drugih, najbitnije je da, ne dozvolite da vas uhvati panika.

Kada se zemljotres događa ostanite u kući, stanu, na radnom mestu gde ste se zatekli u tom trenutku i zauzmite odgovarajući položaj na najbezbednijem mestu. Napuštanje objekta trebalo bi da izvršite tek nakon što prestane podrhtavanje tla i to smireni, bez panike, vodeći računa o stanju stepeništa ukoliko se nalazite u višespratnicama, te da se udaljite na bezbedno odstojanje od objekta. Takvim postupcima biće izbegnute teže posledice koje mogu nastati delovanjem snažnih zemljotresa.

Postoji niz dobrih saveta šta treba da uradite u zavisnosti gde se nalazite u trenutku potresa.

Ukoliko se za vreme zemljotresa nalazite u zatvorenom prostoru:

− Budite svesni da su neki zemljotresi samo početni potresi i da ubrzo može uslediti sledeći, jači zemljotres;

− Nađite zaklon na bezbednim mestima u kući, kao što su: dovratnici, noseći zidovi, mesto ispod stola, čvrstog nameštaja, i ostanite tamo dok traje potres, ili pokrijte svoje lice i glavu rukama i sklonite se u ugao unutrašnjih zidova prostorije – nikako ne smete ostati u centru sobe;

− Ne pokušavajte da bežite;

− Udaljite se od stakla, prozora, spoljnih zidova i vrata, i bilo čega što može da padne, poput lustera ili polica;

− Ukoliko ste u krevetu, spustite se pored kreveta i zaštitite glavu;

− Ostanite u kući dok potres ne prestane i ne bude bezbedno za vas da izađete (istraživanja su pokazala da najviše povreda nastaje kad ljudi pokušavaju da izađu iz zgrade za vreme potresa). Iz prizemne zgrade ili sa prvog sprata možete izaći na otvoren prostor (nikako kroz prozor ili balkon/terasu), ali vodite računa da budete na bezbednoj udaljenosti od zgrada;

− Sve dok zemljotres traje, izbegavajte stepeništa i liftove;

− Ukoliko ste u javnom objektu (škola, preduzeće, tržni centar, centar za rekreaciju ili prodavnica) − ostanite mirni i izbegavajte paniku. Držite se dalje od mase ljudi koja se u panici kreće ka izlazima;

− Budite svesni da može doći do nestanka struje, i da se alarmi (protivpožarni i drugi) mogu uključiti.

Ukoliko se za vreme zemljotresa nalazite na otvorenom prostoru:

− Sklonite se od zgrada, mostova, tunela, ulične rasvete, električnih stubova i kablova; najveća je opasnost u blizini građevina, na izlazima i uz spoljne zidove;

− Ukoliko ste na ulici vodite računa o objektima koji mogu pasti na vas, kao što su dimnjaci, crepovi sa krova, slomljeno prozorsko staklo i slično;

− Zaštitite glavu rukama ili tašnom;

− Ostanite na mestu do zvaničnih uputstava.

Ukoliko se za vreme zemljotresa nalazite u vozilu u pokretu:

− Zaustavite se ukoliko vam bezbednost u saobraćaju dozvoljava i ostanite u vozilu;

− Izbegavajte zaustavljanje u blizini zgrada, drveća, nadvožnjaka ili električnih kablova;

− Nastavite oprezno kada zemljotres prestane. Izbegavajte puteve, mostove, vijadukte, tunele, rampe koji su možda oštećeni u zemljotresu, kao i lokacije koje su evidentirane kao rizične na klizišta i odrone.

Ono što je takođe veoma važno jeste šta uraditi nakon zemljotresa, ukoliko se nađete pod ruševinama:

− Ne palite šibicu;

− Ne krećite se;

− Prekrijte usta maramicom ili tkaninom;

− Udarajte o cev ili zid kako bi spasilački timovi mogli da vas pronađu. Ukoliko imate pištaljku, iskoristite je. Vičite samo ukoliko je to posljednja opcija, jer vikanje može izazvati udisanje opasno velike količine prašine;

− Sačuvajte prisebnost i pokušajte da se orijentišete;

− Ako ste pritisnuti lakšim materijalom, započnite s laganim odstranjivanjem, pri čemu štedite snagu i čuvajte se oštrih predmeta i naknadnog povređivanja.

U ostalim situacijama:

− Budite spremni za dodatne potrese. Ako je objekat oštećen, zbog mogućnosti nastanka jačeg zemljotresa, napustite ga smireno, bez panike i po redu: majke sa decom, stari, bolesni, osobe s invaliditetom itd.;

− Ponesite sa sobom najvažnije stvari;

− Ukoliko se nalazite u oštećenom objektu i osećate miris gasa ili vidite pokidane kablove, ne palite sveće i šibice, zbog opasnosti od požara i eksplozija;

− Isključite električnu energiju na glavnoj sklopci, zatvorite plin i vodu na glavnom ventilu;

− Proverite da li je neko povređen;

− Ne pomerajte ozbiljno povređene osobe;

− Koristite telefon samo u slučaju nužde kako se telefonske linije ne bi opteretile;

− Ne koristite vozila jer su putevi potrebni spasiocima;

− Izbegavajte ulazak u kuću/stan, pogotovo ako postoje oštećenja;

− Pijte samo flaširanu vodu;

− Ne ometajte rad spasiocima.

− Pratite uputstva nadležnih organa, i po njima postupajte;

− Ukoliko dođe do pojave požara, pokušajte da ga ugasite i obavestite lokalnu službu zaštite i spasavanja;

− Ukoliko je potrebno i ukoliko ste u mogućnosti, pridružite se timovima za spasavanje iz ruševina i uključite se u potragu i pružanje pomoći nastradalima pod ruševinama srušenih objekata.

Da li su zemljotresi česti na Balkanu?
Balkan je područje koje je sklono seizmičkim aktivnostima.

Zemljotres koji je pogodio Albaniju prošle godine odneo je više od 40 života, a osetio se na čitavom Balkanu.

Zemljotres jačine 6,9 stepeni Rihtera je 1979. pogodio Albaniju i severnog suseda Makedoniju.

Stradalo je 136 ljudi, a 1.000 je bilo povređeno. Opisivali su kao najjači ikad zabeležen na Balkanu – snažniji i od onog 1963. u Skoplju u kom je nastradalo više od 1.000 ljudi.

(Objektiv)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".