KOLIKO DUGO ĆE BITI NA PSIHIJATRIJI? Lekari u agoniji

U krvavom piru koji je počeo nešto posle 8 sati ujutru, ranio je i šestoro dece i nastavnicu istorije. Budući da nije napunio 14 godina, on nije krivično odgovoran i sada se nalazi na Klinici za neuropsihijatriju za decu i omladinu, na posebnom dečjem odeljenju.

Ovaj užasni zločin nametnuo je brojna pitanja, a među njima se posebno ističe i najčešće postavlja jedno - koja kazna čeka najmlađeg masovnog ubicu-dečaka u Srbiji?

Kakva će biti sudbina Koste Kecmanovića znaće se nakon što se obave ispitivanja i veštačenja, a kako ovakav ili sličan zločin koji je počinio maloletnik nije zabeležen u Srbiji, neizvesno je na koji način će Kosta biti kažnjen ili izolovan, s obzirom da nije krivično odgovoran.

Prema rečima stručnjaka, koja god da je dijagnoza u pitanju, dečak će biti lečen i praćen ali niko ne može reći koliko će lečenje trajati pa samim tim i izolacija iz društva. Kako kažu, slučaj je neuporediv jer nijedno dete do sada nije izvršilo masakr sa ovolikim brojem mrtvih i ranjenih.

Najmlađe dete - ubica u svetu?

Radmila Vulić Bojović psiholog i psihoterapeut, kaže za "Blic" da je ovo jedinstven slučaj i da je teško bilo šta reći u ovom trenutku. Ono što je izvesno je da je taj dečak smešten na neuropsihijatriji, na posebnom odeljenju i da će sa njim razgovarati sudski veštaci, psihijatrijske i psihološke struke i da se će posle toga informacije biti preciznije.

- Ono što se na prvi pogled čini je da je došlo do nekog sloma, do stresa koji nije mogao da kanališe na drugačiji način. Mi ovakve slučajeve nismo imali ranije, bilo je maloletnih počinioca koji su krivično neodgovorni, ali ovo je do te mere intenzivan, drastičan nasilni čin, koji sugeriše i neku ozbiljniju patologiju. Zaista ne bih da spekulišem šta i kako, to je na veštacima, ali moje mišljenje je da on neće moći dugo da bude član neke zajednice. Ne znam kako bi uopšte mogao da bude član bilo koje zajednice. U zatvor ne može jer je krivično neodgovoran, pa pretpostavljam da će biti neki poseban oblik smeštaja. Nezgodno je i delikatno jer ovo nije bilo kakvo delo, ovde imamo dete koje je izvršilo masovno ubistvo - kaže Vulić Bojović.

Koliko dugo neko može ostati na psihijatriji

Kako stručnjaci objašnjavaju na psihijatriji ostaju oni koji se leče, a dužina trajanja zavisi od procesa lečenja, osnove bolesti i samog pacijenta. Da li se nekada desilo da je neka maloletna osoba počinila ubistvo, naša sagovornica kaže verovatno jeste, ali ovde postoji niz drugih stvari koji se ne mogu porediti sa ovim slučajem, jer kao što kaže, ovo je nezabeleženo.

- Mi znamo za decu koja su počinila neko delo, krađa, oštećenja imovine, pa imamo vaspitne ustanove, ustanove za osposobljavanje i oni tamo provedu neko vreme. Mi smo u prošlosti verovatno imali neki slučaj da je maloletnik nekoga ubio, ali ovde ne govorimo o ubistvu, ovo je masovno ubistvo. Čak ni u Americi nije ovako, jer navodno, kako sam dobila informaciju, on je najmlađe dete u svetu koje je ubilo ovoliko ljudi. U Americi imamo pucnjave u školi, ali to radi osoba koja je punoletna i koja može u ćeliju i da nikada ne izađe, ali šta sa ovim?! Ne znam, šta će biti, sve zavisi od izveštaja i nalaza sudskih veštaka koji će morati da procene i evaluiraju u kojoj meri je on uopšte svestan šta je uradio. Imam mnogo iskustva i meni je teško da poverujem da se to dogodilo, a jeste se dogodilo - kaže Vulić Bojović.

Kako dodaje, svi scenariji su mogući, ali podvlači da je u ovom trenutku rano davati bilo kakve prognoze, a naročito pre ozbiljnog pregleda stručnjaka i njihove procene.

Psihopate i sociopate

Termini psihopata i sociopata imaju slično značenje, ali prema rečima psihologa Maje Svetozarević, one opisuju dve različite osobe. Kako objašnjava, što se konkretnog slučaja tiče o dijagnozama se ne može govoriti javno, čak i kada imamo ovako drastičan slučaj, ali opet možemo napraviti podelu.

- Psihopate su inteligentne osobe, a sa sociopatama imaju jednu zajedničku crtu a to je potpuno odsustvo empatije. Razlika je što su psihopate izuzetno inteligentne osobe i vole ugled, moć, poziciju, što ne znači da svi koji to vole spadaju u ovu kategoriju, već samo ističem ka čemu naginju. S druge sociopate, oni imaju neku prosečnu inteligenciju i oni ne poštuju društvene norme, ismevaju okolinu i tako dalje... Ukratko, ni jedni ni drugi ne osećaju krivicu - kaže Svetozarević.

Kako dodaje psiholog Radmila Vulić Bojović ovi termini se više ne koriste, već kada želi da se istakne, upotrebljava se termin "poremećaj ličnosti".

"Nenormalne stvari rade nenormalni ljudi"

Profesor Dragan Simeunović objašnjava da do tragedije u OŠ "Vladislav Ribnikar" nije doveo jedan faktor, pa ne postoje objašnjenja za takve pojave. Ističe da su ljudska bića veoma nasilna i da ne možemo iz sebe iščupati agresivnost, ali da možemo skloniti oružje.

- Pođimo od pretpostavke da nenormalne stvari rade uglavnom nenormalni ljudi. Treba videti da li je to dete psihijatrijski zdravo. Od 750.000 đaka, jedan procenat mora da bude psihijatrijski bolestan, to je zakon brojki i procenata - rekao je profesor Simeunović za RTS.

S druge strane, kako navodi, jedan od najuglednijih srpskih dečjih psihijatara Dejan Budimirović je jutros poslao svoje nezvanično mišljenje u kojem kaže da socijalna ispražnjenost i potpuno odsustvo empatije možda ukazuju na jednu vrstu mentalnog poremećaja. Kako je napomenuo, ljudska bića su veoma nasilna i da je ljudski rod veoma agresivan.

Ističe da nam je ubistvo genski prirođeno, a da su društvene okolnosti te koje omogućavaju da se agresivnost ispolji ili ne ispolji, takođe smatra da je dodatni faktor u ovom slučaju očigledno frustracija, ali i dostupnost oružja.

"Opasnosti od video-igrica su precenjene"

Profesor Simeunović je istakao da živimo u ubrzanom i neurotičnom svetu u kojem postoji izrazita otuđenost, ali napominje da je dečak koji je pucao u školi bio odličan đak.

- U Beogradu, dečaci su u tim godinama retko odlični. To je, očigledno, s jedne strane pritisak roditelja, a sa druge strane – to deca ne vole. Nikada deca nisu volela odlikaše. Dete se nalazi u nekoj vrsti sendviča i procepa. Sa jedne strane zahtevi roditelja, sa druge okolina koja to ne voli. Zato je on i menjao odeljenje - objasnio je profesor Simeunović.

Smatra da su opasnosti od video-igrica precenjene i da čak, prema svim istraživanjima, igrice mogu doprineti da se relaksiramo od agresivnosti koja je u nama.

- Ako ih stalno igramo, u određenim okolnostima mogu da dovedu do incidenata kao što je ovaj, ali ne same od sebe, već udružene sa drugim faktorima. Do ovakvih stvari nikada ne dovodi jedan faktor. Ne postoje monokauzalna objašnjenja za ovakve pojave - naglasio je on.

(Blic)