O čemu govori film koji je Kosti bio inspiracija za masakr?

Tokom prvih razgovora socijalne službe sa Kostom K. (14), dečakom koji je počinio jeziv zločin u školi na Vračaru, saznajemo da je on bio oduševljen kriminalističkim serijama, ali i dokumentarcima o masovnim ubistvima koje je gledao po nekoliko puta, saznaje Kurir.

Prema izvorima on je po nekoliko puta gledao film "Američka tragedija", u kom se prikazuje kako majke žrtava pate, ali i kako majka ubice pati zbog onoga što je njeno dete počinilo. Kosta je čak u jednom momentu i rekao da je hteo da majke njegovih drugara pate, kao i njegova majka, Kurir nezvanično saznaje.

O čemu se radi u dokumentarcu "Američka tragedija"?

Pre 24 godine, 20. aprila 1999. godine, dvoje maturanata upalo je u srednju školu i ubilo 13 ljudi. Ubice, Erik Haris i Dilan Klibold, potom su izvršili samoubistvo.

Ovaj događaj označio je nagli porast pucnjave u školama i bilo je mnogo pitanja nakon masakra, od kojih su se neka ticala i roditelja ubica. Kako su mogli da propuste da njihova deca planiraju napad? Ovaj dokumentarac pokušao je da odgovori na neka od takvih pitanja - u fokusu je Sju Klibold, majka jednog od ubica - Dilana. Uporedu se preispituje koje su to lekcije koje je Amerikanci trebalo da nauče iz ove tragedije.

- Tih prvih meseci, bila sam toliko zbunjena i toliko mi je bilo slomljeno srce, i nisam osećala nikakvu krivicu jer sam jednostavno pokušavala da shvatim šta se desilo, kako je moj sin došao tamo, jer sam zaista uglavnom poricala da je uopšte bio tamo. Zato što Dilan koga sam volela i poznavala ne bi uradio tako nešto. Bio je ljubazan i zabavan. Nisam osećala krivicu, samo mi je srce bilo slomljeno, i osećala sam poniženje i teror zbog sve te mržnje koja se svalila nas - ispričala je Sju 20 godina nakon nemilog zločina, piše Žena.

- Ono što sam saznala iz škonatnog izveštaja policije je da je sve bilo planirano, da je on bio voljan učesnik, da je njihov cilj bio da ubiju sve u školi. Sećam se da sam se tada fizički razbolela. Sećam se da sam ustala i pokušala da odlučim treba li da istrčim iz policijske stanice ili ne. Bilo je to zaista... Stavilo me je u režim letenja. Jedva sam mogla da podnesem ono što sam čula, Tako da je to bio šok i to me je navelo da srušim sve za šta se do tada držala i otpočnem proces tugovanja iz početka. Zato što su ljudi mog sina zvali čudovišten, i po prvi put sam shvatila koliko je to što je uradio zaista bilo monstruozno - dodala je.

Sju se osvrnula i na to da je pogrešno kriviti samo jedan faktor za ovakve tragedije.

- Tokom godina sam shvatila da ako želimo da razumemo kako se ovakve tragedije dešavaju, nikada ne možemo da kažemo da je to zbog jedne stvari. Nije zbog maltretiranja, video igara, psihijatrijskih lekova. Nikada se ne radi o jednoj stvari. Ne moramo da predvidimo ko će da počini neku vrstu nasilja, ali svakako možemo da to da sprečimo - na primer, školske ubice su veoma često suicidne. I moj sin, a to sam saznala posle smrti njegove, bio je suicidan i pisao je o tome. Da smo mogli da se pozabavimo njegovim idejama o tome, zaista verujem da bismo mogli da sprečimo umešanost u tragediju - rekla je ona.