Izvor:Foto: Profimedia

ERDOGANOV TAKMAC "TURSKI GANDI" Isplivao nakon seks-skandala

Izvor: Tanjug

15.05.2023.

17:04

KEMAL Kiličdaroglu, koji je sa Redžepom Tajipom Erdoganom ušao u drugi krug predsedničkih izbora u Turskoj, predsednik je Republikanske narodne partije (CHP) poslednjih 13 godina, i, kako navode svetski mediji, sušta je suprotnost Erdoganu.

BBC ocenjuje Kiličdaroglua kao "mirnog i staloženog" čoveka koji time "ponekad izluđuje čak i sopstvene kolege'', što je u suprotnosti sa " moćnim'' turskim predsednikom.

Poznat kao "Gandi Kemal" ili "turski Gandi" zbog fizičke sličnosti sa indijskim borcem za ljudska prava Mahatmom Gandijem, 74-godišnji Kiličdaroglu nudi radikalno različitu viziju - gledano suštinski i po stilu - u odnosu na vatrenog, harizmatičnog Erdogana. Ipak, neki od Kiličdarogluovih saveznika plaše se da nije popularan u javnosti.

Kiličdaroglu nije očigledan kandidat za izbore, ali je uprkos tome od 2010, kada je izabran za predsednika svoje stranke, gradio reputaciju i da se danas smatra jednim od najrespektabilnijih političara u Turskoj, navodi BBC.

Ko je Kemal Kiličdaroglu?

Kiličdaroglu rođen je 1948. u gradu Tundželi na istoku zemlje, u porodici manjinskih Alevitskih muslimana, studirao je ekonomiju u Ankari i nakon godina karijere u javnim službama, stekao je reputaciju zakletog borca protiv korupcije.

- Kada sam ga upoznala, pomislila sam da on nije revolucionarni vođa, već više čovek evolucije. On se fokusira na svoj cilj, drži ga se neverovatno spokojno i pridobije vas za svoju stvar. Veoma je usredsređen kada se odluči na nešto - rekla je bivša partijska koleginica Melda Onur.

BBC ocenjuje Kiličdaroglua kao "mirnog i staloženog" čoveka koji time "ponekad izluđuje čak i sopstvene kolege", što je u suprotnosti sa "moćnim'" turskim predsednikom.

Poznat kao "Gandi Kemal" ili "turski Gandi" zbog fizičke sličnosti sa indijskim borcem za ljudska prava Mahatmom Gandijem, 74-godišnji Kiličdaroglu nudi radikalno različitu viziju – gledano suštinski i po stilu – u odnosu na vatrenog, harizmatičnog Erdogana. Ipak, neki od Kiličdarogluovih saveznika plaše se da nije popularan u javnosti.

Kiličdaroglu nije očigledan kandidat za izbore, ali je uprkos tome od 2010, kada je izabran za predsednika svoje stranke, gradio reputaciju i da se danas smatra jednim od najrespektabilnijih političara u Turskoj, navodi BBC.

Ko je Kemal Kiličdaroglu?

Kiličdaroglu rođen je 1948. u gradu Tundželi na istoku zemlje, u porodici manjinskih Alevitskih muslimana, studirao je ekonomiju u Ankari i nakon godina karijere u javnim službama, stekao je reputaciju zakletog borca protiv korupcije.

- Kada sam ga upoznala, pomislila sam da on nije revolucionarni vođa, već više čovek evolucije. On se fokusira na svoj cilj, drži ga se neverovatno spokojno i pridobije vas za svoju stvar. Veoma je usredsređen kada se odluči na nešto - rekla je bivša partijska koleginica Melda Onur.

Nakon što je sedam godina bio član parlamenta, bio je kandidat za gradonačelnika Istanbula, a uprkos porazu, stekao je poštovanje pošto je osvojio 37 odsto glasova.

Na čelu partije zahvaljujući seks-skandalu

Na čelo partije Kiličdaroglu je došao 2010. godine, potpuno neočekivano i iznenada - nakon seks-skandala zbog kojeg je dugogodišnji predsednik i njegov politički otac Deniz Bajkal morao da podnese ostavku.

Nije mu se na prvu loptu svidela ideja da nevolje stranačkog kolege i prijatelja iskoristi za sticanje vlasti i moći, ali je ipak smekšao stav i pristao da se kandiduje za lidera. Na stranačkom kongresu dobio je svih 1.189 važećih glasova.

Pošto je seo u predsedničku fotelju, Kiličdaroglu je polako ali sigurno reformisao stranku, okrećući je ka levom centru. Pokušao je da se udalji od militarističke tradicije, uticaja vojske i radikalnog sekularizma koji se najbolje ogledao u podršci zabrani nošenja marama u školama i javnim službama.

U želji da svoju partiju učini privlačnom ili bar prihvatljivom čitavom spektru različitosti u turskom društvu, novi lider je uložio napore u pomirenje sa muslimanskim vernicima kroz gestove kao što je prisustvovanje iftarskim večerama.

U stranku je doveo istaknute verske ličnosti, ali istovremeno i kurdske aktiviste, aktiviste za ljudska prava i borce za prava žena.

Veran svojoj birokratskoj prošlosti, uveo je strogu finansijsku disciplinu i zabravio rasipanje stranačkih para.

Preživeo niz napada, na mitinzima nosi pancir

Kiličdaroglu je preživeo niz nasilnih napada tokom svoje političke karijere, pa se za njega smatra da je turski političar koji je najčešće bio meta napada, a na poslednjim mitinzima uoči jučerašnjih izbora nosio je pancir.

Kada je 2014. trebalo da se obrati poslanicima svoje stranke, posetilac skupštine ga je davaputa udario, ali je Kiličdaroglu mirno reagovao i nakon incidenta rekao da je "put ka demokratiji prepun prepreka".

NJegov konvoj je 2016. napala je kurdska militantna grupa PKK, a sledeće godine izbegao je pokušaj bombardovanja Islamske države. Preživeo je pokušaj linča 2019. na sahrani jednog vojnika, a nakon što ga je policija odvela na sigurno, on je rekao: "Ovi pokušaji nas ne mogu zaustaviti".

Ujedinio razlike

U 13 godina na čelu CHP-a, on je učinio svoju stranku privlačnijom za različita glasačka tela, odnosno, kako je sam rekao, "prigrlio je različite boje u zemlji". Na video snimcima koje je objavljivao na društvenim mrežama, mladim glasačima se obraćao na temu osetljivih političkih pitanja, kao što je pitanje Kurda ili manjinski Alevita.

Uspeo je da iza sebe ujedini šest opozicionih partija, koje, kako se navodi, nemaju mnogo toga zajedničko.

- Nikada nisam čuo ni reč mržnje iz njegovih usta. On bi mogao da se naljuti na nekoga, ali se smiri i onda toj osobi lako oprosti - rekao je njegov blizak saradnik Okan Konuralp.

Drugi krug izbora

Turska ide ka drugom krugu predsedničkih izbora jer rezultati na osnovu 98,55 odsto prebrojanih glasova juče održanog prvog izbornog kruga pokazuju da je aktuelni predsednik Erdogan osvojio 49,39 odsto glasova, a l Kiličdaroglu 45 odsto.

Ni Erdogan, kandidat Stranka pravde i razvoja (AKP) ni Kiličdaroglu nisu uspeli da u prvom krugu osvoje više od 50 odsto glasova koliko je potrebno za pobedu i odmeriće snage u drugom krugu koji ce biti održan 28. maja.