Izvor:Foto: Printskrin/Instagram/zoran4761

Bez žene i njene uloge svet će trpeti rđavu beskonačnost

Izvor: S.Rudić

18.05.2023.

22:13

SOCIOLOG Zoran Nedeljković, odgovorio je na pitanja koja se odnose na promenu strukture društvenih odnosa i dešavanja.

Savremeno društvo se ubrzano menja, a te promene se u poslednjih nekoliko decenija mogu videti golim okom. Sve što se dešava na globalnom nivou, kao burna dešavanja na Balkanu, utiču i na "lom sveta kakvog znamo" i na našim prostorima.

U vihoru ratnih i posleratnih dešavanja došlo je do urušavanja tradicionalnih i humanističkih vrednosti, porasta nasilja (naročito maloletničkog i nad ženama), gubljenja nacionalnog identiteta, slabljenje uloge porodice, (zlo)upotrebe interneta, porasta rasnih, klasnih i polnih diskriminacija i, u globalu, menjanja društva - u različitim pravcima.

Profesor sociologije Zoran Nedeljković u intervjuu za "Nportal" objašnjava kako je došlo do nagomilavanja problema i kako se to odrazilo na mlađe generacije. 

Kada gledamo sa tačke sociologije, koje su se promene u društvu i kulturi u poslednjih dvadeset i pet godina?

- Promene, o kojima govorite, nisu nastale odjednom. Postepeno su se urušavale tradicionalne vrednosti, koje je naš nobelovac Andrić, tako detaljno prikazao u svojim delima. Posle Drugog svetskog rata, u svetu, naročito u Americi, nastupaju tri zlatne decenije 20. veka: pedesete, šezdesete i sedamdesete. Ne zaboravimo da je paralelno sa ekonomskim blagostanjem homo economicus-a nastao i New Age (novo doba u kojem su se društveni oblici svesti: religija, moral, nauka i umetnost potpuno prevrednovali, do neprepoznavanja) čiji su pogled na svet agresivno promovisali zapadni mediji  u socijalističkim državama istočne Evrope. Sve se to odražavalo na bivšu SFRJ. Sa rušenjem Berlinskog zida počinje erozija humanističkih vrednosti na Balkanu. Rat kao "učitelj nasilja" (Tukidid) bio je svojevrstan, pouzdani istorijski mehanizam za katapultiranje mržnje među narodima na poluostrvu. Ratovi devedesetih bili su posledica domino efekta geostrategijske igre velikih sila. Još je Niče predviđao da će 20. i 21. vek biti vreme velikih ratova, i da će mali narodi završiti kao felasi (Tojnbi) pod imperijalnom dominacijom. Shodno tome, odgovoriću na vaše pitanje da su promene u našem društvu kao i u regionu u poslednjih 25 godina izazvane spolja. Nasilje o kojem se toliko priča preko televizijskih mreža i internet portala samo je logična posledica fizičke oružane sile. Ako se govorilo o mekoj moći sredinom 20. veka, sada je očigledna - tvrda moć.

Koliko su mladi informisani o svojoj tradiciji, istoriji, poznatim istorijskim ličnostima? Gubi li se nacionalni identitet? Ako da, kako možemo da ga sačuvamo?

- Nevolja je u tome što je informacija već postala predznak skore smrti realnosti (Bodrijar). Omladina je pod stalnim pritiskom informatičkih bombi (Vilirio). Od mnoštva informacija teško je razaznati istinu, koja se prikriva (predador teško može da izdvoji plen u jatu u pokretu). Na Zapadu se teza o kraju istorije umalo nije pretvorila u bajku za uspavljivanje perifernih i poluperifernih zemalja na političkoj karti sveta. Omladina posle 1968. polako zapada u hipnopedijski  metod učenja u snu Hakslijeve antiutopije, ali i Orvelove vizije budućeg društva. Ako ste čitali njegov roman (1984), videli ste kako se piše i briše istorija kao na pergamentu, u današnjici dobijenog od kože odrane ličnosti čoveka pozne moderne. Verujem u istinitost reči Berđajeva da su ličnost i sloboda jedno, kao što verujem da ako sačuvamo lični identitet možemo sačuvati i ostale identitete. Verujem takođe u snagu mladih, i njihovu nepokornost na jednodimenzionalno mišljenje. 

Kada je u pitanju formiranje porodice i braka, ostala je jedna balkanska predrasuda prema ženskom rodu, ali i muškom. Kakva žena je potrebna u današnjem društvu, a kakav muškarac?

- LJubav kao racionalni odgovor na problem ljudske egzistencije (From) biva ideološki putem medija potiskivana iz porodičnog kruga. I sa stanovišta pravoslavnog sveštenika Šugajeva, po kome je ova primarna duštvena grupa mala crkva, sve su veći izazovi koje nameće sudar kultura Zapada i Istoka. Bez žene, i njene uloge o kojoj je pisao ruski mislilac Berđajev svet će i dalje trpeti rđavu beskonačnost (pakao u međuljudskim i međukulturnim odnosima). Vladavinu muškaraca (Burdije) treba izbeći, i svakako prva dva talasa feminističkog pokreta su umnogome doprinela rodnoj ravnopravnosti. To je zbilja doprinelo širenju slobode, ipak treba izbeći zamke gde se sloboda pretvara u ropstvo ideologiji (skup vladajućih ideja) koja  međusobno suprotstavlja muškarca i ženu i dete u porodici od koje počinje  socijalizacija, kasnije preko susedstva, grupa za igru, škole i td. Tvorac individualne psihologije, Adler, pisao je da je razvijanje osećanja za zajednicu primarna uloga roditelja, šta ćemo onda očekivati od zavađenih roditelja? Samo zrele ličnosti muškaraca i žena odgovaraju jedno dugom. Nezrele ličnosti, dakle, koje se još ni emotivno nisu formirale ne mogu da budu srećne u zajedničkom životu. A biti srećan u bračnoj ili prijateljskoj vezi po meni znači približavati se drugoj osobi ne ugrožavajući ni njenu a ni svoju slobodu

BloombergAdria.com

Zbog čega žene ćute kada dožive neki vid nasilja?

- Na ovo retoričko pitanje, teško je odgovoriti. Mogli ste isto i da pitate zbog čega muškarci ćute posle nasilja u braku i porodici. Socijalni psiholozi bi dali širok spektar odgovora. Sistem vrednosti se promenio, menjaju se i polovi, po uzoru na estetske operacije, sve da bi se neko potvrdio kao individua, protiv božje volje, prirode, ili društvenog okruženja. Zreli ljudi u vezi, ne ćute, rešavaju problem ili pomirenjem ili razvodom preko nadležnih institucija. Prijaviti nasilnika je sasvim opravdano, i bolje je okončati vezu posle prvog pokušaja mentalnog ili fizičkog nasilja, nego živeti u "nervoznoj" porodici. Strah parališe čoveka ali ponekad se iz straha počini nasilje. Razlog ćutnje je teško odrediti, treba poznavati konkretan slučaj pa onda reći šta je prouzrokovalo njenu ćutnju. Iako smo pretrpeli kao narod toliko ratova i stradanja, naše društvo je još uvek mentalno "zdravo društvo" (From).

Nedostatak vremena i želja za roditeljstvom. Šta je razlog tome što roditelji ne posvećuju vreme deci, kako se deca nose sa takvom vrstom odrastanja i da li je to jedan novi trend? Šta je razlog za povećan broj razvoda danas?

- Odgovor na ovo pitanje se može izvesti iz gore navedenih zapažanja o tome da živimo u globalnom društvu koje je pogođeno migrantskim krizama, etničkim netrpeljivostima, krizama profesionalnog identiteta, društvenih raslojavanja, kliznog radnog vremena. Neuroza na svakom koraku u svakom uglu društva. Ali, kao što reče naš  psiholog Jerotić, treba iskoristiti neurozu kao izazov da porastemo unutar sebe u procesu individuacije ličnosti. Martin Segalan je u svojoj "Sociologiji porodice" videla odlučujuću ulogu babe i dede u finansijskoj podršci (svojim penzijama) kao i vaspitanju svoje unučadi, dok njihovi roditelji ili pokušavaju da nađu isplativiji posao ili da ga zadrže. Na žalost, razvod postaje sve popularniji u ovom postmodernom dobu homo consumens-a, a razloga ima mnogo koliko i lažnih potreba koje se plasiraju kao bezuslovne.

Kako savremena muzika, film i likovna umetnost utiču na mlade?

- Savremena umetnost je dosta širok pojam. U njoj se mogu naći duhovni elementi dominantne kulture, potkultura i kontra-kultura. Edgar Moren je razlikovao tri vrste kulture, elitnu, masovnu i takozvanu "treću kulturu" koja bi izbegavajući isključivosti, bila srednji put, i za razliku od prethodne dve zadovoljila egzistencijalne potrebe čoveka. Umetnost za razliku od nauke je svevremena ma koliko bila savremena, tako da Pikasov "Bik"  nije ništa umetnički savršeniji od pećinskih crteža Altamire.

Kako vi kao sociolog vidite budućnost, a kako kao stanovnik naše države i Balkana? 

- Ne smemo se zavaravati, projektovanja budućnosti je tokom istorije čovečanstva bilo još od Platonove države. Nesrećno su se završile socijal-utopističke ideje u 19. veku, tako da se svaka utopija zatvorila u začaranom krugu sa svojim okončanjem u distopiji. Iako je pisao o opadanju američke moći Valerštajn, veliki američki sociolog, je najavio da se period čiji smo mi savremenici od 2000. godine nalazi u dobu krize i globalne tranzicije u novi društveno-istorijski sistem. Taj period će po njemu trajati narednih pola veka. Dakle, izazov od tada za dve generacije, ceo svet je velika slagalica, trebamo se izboriti za svoju egzistenciju, i ostati u tom mozaiku i kao individua i kao građani budućeg svetskog, ekumenopolisa.