GLUMAC ROĐEN U SAMOSTANU: Zlatan podelio priču o svom rođenju

Glumac Zlatan Vidović nosi vrlo interesantnu priču o svom rođenju. On je u emisiji "Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović" ispričao detalje iz detinjstva i odrastanja: 

- Rano detinjstvo sam proveo u Gradišci i bilo je jako lepo do tih nesrećnih devedesetih. Ja sam rođen 1983. i za Gradišku i za to rano detinjstvo vezuju me najlepše i najsrećnije uspomene. Odrastao sam sa bratom, roditeljima, tu su bili baka i deda, ostali braća i sestre ne rođeni, jedna jako velika porodica, sve je bilo jako lepo i idilično do početka tog nesrećnog rata kada se dešavaju te ružne stvari na ovim prostorima i onda to preseca čitav proces odrastanja na dobrim temeljima. Tada počinje jedna vrsta nepredvidivosti, jedna vrsta saznanja da nikada ne znaš šta će biti sutra, da sve može da se promeni iz korena, čitav tvoj život. Da može kuća da se sruši, izbegneš sa prostora gde si rođen i mislim da su ljudi mnogo oštećeni tim ratom i nadam se samo da smo negde sazreli, da smo mnogo pametniji i da nam se to neće događati - kaže na početku emisije Zlatan.

Zbog toga što je požurio da dođe na svet, Zlatanu je ime dala časna sestra: 

- Što se tiče mog rođenja to je bila jako zanimljiva jedna priča, anegdota. Moji roditelji su mene jako mladi dobili, imali su dvadeset-dvadesdeset jednu godinu. Mama je bila student, studirala je u LJubljani, književnost, trebalo je da ide u Sarajevo na Olimpijske igre 1984. da radi tamo kao volonter. Moja majka je ostala u blaženom stanju, što se kaže, međutim oni nikome nisu mogli da kažu, bojali su se, pošto su bili jako mladi, a nisu još bili u braku. To je bilo jako nezgodno, trudili su se da to nekako sakriju međutim to je nemoguće sakriti, je li - kaže sa osmehom Zlatan i nastvalja:

- Kada je moja majka krenula u Sarajevo na taj volonterski rad dobila je prevremena trudove, pre Sarajeva je bilo jedno malo mesto Fojnica i tamo je postojao, milsim da dan-danas postoji samostan i tu je moja majka zbrinuta, tu sam se ja rodio. Samo uz pomoć tih sestara koje su bile u tom samostanu ja sam ostao živ jer sam rođen nešto ranije nego što sam trebao. Moja majka je osećala veliku zahvalnost prema tim ženama i pitala je tu babicu koja je mene porodila, tu časnu sestru i dala joj je čast da ona meni da ime, pošto je ona bila zaslužna što sam ja, je li, ostao živ i ona je rekla: "Ovo je Zlatno dete, neka se zove Zlatan". Tako da je to neka priča o mom imenu, o mom znaku - kaže Zlatan koji objašnjava da je i tada "žurio da se rodi" ali da i danas ima kod sebe taj "furiozo, voli brzo da radi stvari kojih se dočepa".