BIRA SE NAJLEPŠA NOVA SRPSKA REČ: Ovo su neki od predloga

Cilj je, kaže nam urednik stranice Veljko Žižić, da se naš jezik obogati rečima koje opisuju nove pojmove i životne činjenice, ali i kojima bi bili zamenjene tuđice koje nemilice koristimo.

- Očigledno je da su srpskom jeziku potrebne nove reči - kaže Žižić za "Novosti". - Cilj je da skrenemo pažnju srpske javnosti na reči i vrednost reči koje govorimo. Ponekad iz rasejanja mi posebno dobro vidimo i osećamo poguban uticaj korišćenja tuđica. Meni je neprihvatljivo da pred svojom decom, koja engleski dobro govore, umesto "obrazovanje" izgovorim reč "edukacija". I inače je ta reč u srpskom jeziku potpuno izvitoperena. Ovde treba reći da i drugi jezici imaju slična takmičenja. Iako se ovo ne kaže često, mi smo narod bogat i uman, vrvimo dobrim i vrednim ljudima, bogatim jezikom i vrednim društvenim tekovinama. Ponekad to zaboravljamo. Jezik je sredstvo i ogromna društvena vrednost i tekovina. Mora biti ljubomorno čuvana.

Iako je takmičenje nedavno počelo, predlozi već pristižu, a naš sagovornik nam navodi neke od njih:

- Iz Australije smo dobili "skupi-krpi". Ovo je predlog zamene za kopi-pejst. Srpskom jeziku nedostaje puno savremenih izraza u svetu računara, pa ovo nije loš pokušaj. Profesor iz Nikšića nas je obradovao ovom rečju: "svetlozarje" uz objašnjenje da se sastoji iz dve reči - svetlo i zarje i da se može koristiti kada nas ozaruje trenutak kad grašne svetlo od groma, od prolazeće komete... ali i za čoveka satkanog od svetlozarja. Iz Novog Sada je stiga reč "naduvenica", za nekoga ko se predstavlja posebno obrazovanim.

Veljko Žižić naglašava da se naš jezik govori u više od sto zemalja na svetu, pa je dostignuće povezati sve te zajednice jednom temom.

- Zato nas izuzetno zanima da dobijamo prijave sa svih strana sveta, od Kanade, SAD, Australije, do Srbije, Republike Srpske, Crne Gore i drugih predela bivše Jugoslavije - kaže naš sagovornik.

Inače, Žižić ističe da je "Mala biblioteka" mali, neprofitni sajt, koji služi za negovanje srpskog jezika. Nastao je kao rezultat rada pri crkvenoj školi u Londonu, gde je napravljena prava biblioteku za decu. Sajt je dobio i Zmajevu nagradu.

- Težnja je da pretočimo srpski jezik u sadržaj koji je savremen i lako dostupan na svim geografskim širinama - kaže Žižić.

- Težimo i da smanjimo nered i buku u jezičkom prostoru, što je posebno važno danas kada smo shvatili nemile posledice divljih sadržaja po decu i po njihovo duševno zdravlje.

Žižić nam na kraju kaže da, iako živi u Londonu 30 godina, ne oseća da živi van Srbije.

- Želim da ostanem povezan sa precima, pa tako i moja deca - kaže on.

- Da bi deca naučila jezik potrebno je pre svega razviti ljubav za jezik. Često kažem da su Novak Đoković i Nikola Jokić najbolji učitelji srpskog jezika, upravo jer kod dece stvaraju ponos i ljubav i za jezik.