Izvor:Foto: Profimedia
Mali trikovi kako da unosite manje čokolade
03.06.2023.
17:38
ŽELJA ZA SLATKIŠIMA može da postane manja ukoliko se rešite stresa koji je glavni okidač za potražnju slatkiša, pored toga disciplinovana ihsrana je glavni ključ uspeha za zdravo telo.
Čokolada nam se jede kad smo u stresu, a evo kako da pobedite želju za slatkim.
Uživamo u čokoladnim tortama na svakom slavlju, čokolada nam je pratilja u lepim trenucima, ali za ovim omiljenim slatkišem posežemo i kad nam ne ide baš najbolje.
BloombergAdria.com
Istraživanja su pokazala da u trenucima stresa poželimo čokoladu onda kad se u telu aktivira iskonski odgovor "bori se ili beži".
Ključni uzročnik je, zapravo, kortizol. Ovaj hormon stresa "krade" energiju od našeg imunog sistema i zato dobijamo snažnu želju za slatkišima i, posebno, za čokoladom.
"Ova želja je odgovor na stresnu situaciju u kojoj raste potreba za energijom", objašnjava dr Niki Kej, londonski endokrinolog. Paradoksalno, ako pojedemo čokoladu, doći će do rasta šećera u krvi, ali će se on isto tako bzo i pasti. Tako nastaje pravi "tobogan" stresa i želje za slatkišima.
Nutricionisti podsećaju da upravo pad šećera u krvi može da opet povuče "okidač" stresnog odgovora. "Tada je potrebno i podići masne kiseline u krvotoku, kako bi se obezbedilo gorivo za glavne mišiće i mozak", kaže dr Sara Bruer. Ona navodi da je kortizol visok i ujutro, kad telo izađe iz perioda "noćnog gladovanja".
BloombergAdria.com
Zašto je upravo čokolada najčešće na vrhu liste svih slatkiša?
Zahvaljujući triptofanu, hemikaliji koja se u mozgu pretvara u serotonin, ona podiže raspoloženje. Sadrži i teobromin, stimulant koji nas "podiže", ali nas i opušta zahvaljujući feniletilaminu.
Čokolada nam se najviše jede i kad smo ljuti. Često se mešaju glad i ljutnja, što je prirodno - kad smo gladni, javlja se i agresija, kao trag mehanizma preživljavanja koji je pokretao naše pretke u borbi za hranu.
Da biste izbegli iskušenja potrebe za slatkišima, najbolje je da uvedete mediteransku ishranu.
BloombergAdria.com
To je ishrana sa mnogo voća i povrća, dosta ribe, a uključuje i orašaste plodove i maslinovo ulje. Ovo je dijeta sa niskim glikemijskim indeksom i pomoći će da izbegnete turbulencije u nivou šećera u krvi i potrebu za slatkišima. Kad se ona ipak javi, pojedite sveže voće, jagode, maline, trešnje ili nektarine. Ako osetite neutaživu želju baš za šećerom, uzmite banane ili malo sušenog voća.
Potreba za slatkišima se može obediti i tako što ćete u trenutku najveće želje izaći u brzu šetnju. Tada mozak otpušta hemikalije endorfine i enkefaline, koje deluju kao prirodni "opijum". Pratite kad dolazi do napada želje za slatkišima, ako je potrebno, počnite da vodite i mini dnevnik. U tim terminima, probajte da se zabavite nečim drugim: telefonirajte prijateljima, igrajte se sa kućnim ljubimcima.
BloombergAdria.com
Od suplemenata, savetuje se hrom koji pozitivno deluje na metabolizam glukoze. Ovaj dodatak ishrani odiže broj aktivnih receptora insulina, pa on lakše deluje na glukozu. Smatra se da hrom može da pomogne i kod smanjene osetljivosti na insulin.