PRVI SUSRERT SA RODITELJIMA: Majka ublažavala situaciju

Kada je ušla u rijaliti, Anđela je važila za fino vaspitanu devojku sve dok se nije zaljubila u Zvezdana Slavnića. Najviše je ta veza pogodila njene roditelje koji žive u Đenovićima, u Crnoj Gori. Anđela je sada otkrila kako je izgledao prvi susret sa njima: 

- Prvi susret s roditeljima posle "Zadruge" bio je dirljiv. Plakali smo, ali od sreće! Znala sam da će mi reći šta sam sve pogrešno i loše uradila u rijalitiju. Pribojavala sam se da će me odmah kritikovati, ali uželeli smo se jedni drugih, pa smo se prvo grlili. Objasnili su mi da su prošli kroz težak period, možda još teži nego ja, i da neke stvari nije trebalo da uradim, ali niko mi nije očitao bukvicu iako sam strahovala od toga. Oni ne učestvuju u javnom životu, za dve godine nisu dali nijednu izjavu, ali su ih zbog mene svakodnevno zvali novinari, dolazili im na vrata. Žao mi je što su bili pod tolikim pritiskom. Nažalost, naši najmiliji i najvoljeniji ispaštaju zbog naših postupaka, to je uglavnom tako u životu. Dok smo pričali, otac je bio stroži, a majka je, kao i uvek, ublažavala situaciju. Posavetovali su me šta bi trebalo da radim, a na meni je bilo da sama odlučim... Oni me, inače, u svemu podržavaju - priča Anđela.

- Situacije u kojima sam pravila scene, lomila staklo... U tim trenucima nisam razmišljala da mogu da se povredim. Bilo mi je loše i jedino mi je to bilo važno, a to je sebično. Rekli su mi da im je bilo teško kada odem na previjanje, pa me nema u programu i onda pokušavaju da dobiju bilo kakvu informaciju kako sam. Uzimala sam i lekove za smirenje prvi put u životu, ali moram priznati da mi nisu pomogli.

Prema njenim tvrdnjama, roditelji su podržavali njenu vezu sa Zvezdanom i da su očekivali da ima ozbiljne namere. 

- Gledali su ga u rijalitiju, imao je druge devojke pored mene... U nekim momentima mu ni sama nisam verovala da me voli, jer mi je jedno pričao, a radio suprotno - rekla je Anđela, ali nije želela da govori o detaljima raskida.

Anđela je odrasla u Herceg Novom, roditelji su se bavili biznisom, a detinjstvo je provela bezbrižno:  

- Detinjstvo na moru je najlepše! Bila sam treća od četvoro dece, pored dva brata i sestre. Nikad nam nije trebalo društvo da se igramo, već smo to radili međusobno. Posvađamo se, počupamo za kosu, pa se pomirimo i odemo da vozimo trotinet. Bila sam najmirnije dete u porodici. Kad bi me roditelji ostavili negde da se igram lutkama, posle tri sata bi me našli na istom mestu. Nisam nikada pravila probleme, ali sam im zato sad sve to naplatila. U osnovnoj školi sam bila odličan đak, volela sam da učim. Sa sedam godina sam krenula i u muzičku školu, svirala sam violinu. Cilj im je bio da me sklone s ulice, da imam obaveze i obrazujem se - priča ona i dodaje da se sve promenilo kad je trebalo da krene u srednju:

Međutim, preokret je nastao kada je pre pet godina njen tri godine stariji brat poginuo u saobraćajnoj nesreći. 

- Trudim se da se sećam lepih stvari, jer je tako lakše. Bilo je više teških perioda kroz koje smo prolazili. Najtragičniji i najteži momenat dogodio se pre pet godina, a to je smrt mog brata. Ne bih detaljno pričala o tome, jer ne želim da vraćam roditelje na tu bol. Svi problemi koje smo dotad imali postali su mali i nebitni. Trebalo je mnogo snage i ljubavi kako bismo prošli kroz taj pakao. Sećam se da sam tada stalno govorila: "Kuća puna ljudi, a kuća prazna." Svi smo tu, ali shvatamo da je najbolje kada ćutimo. Dešavalo se da ne progovorimo po pet dana i da sklonimo tu tugu negde u srcu. Uskoro će pet godina od tragedije, a deluje kao da je prošlo pet dana. Ništa se nije promenilo, samo sam s vremenom naučila da pričam o tome i da se nosim s tim. Godine učine da prihvatiš situaciju, a bol je možda i veća. Kako prolazi vreme, sve je teže i teže.

(Informer)