BORIM SE DA GA NE BRUKAM: Danilov sin - reprezentativac CG

Legendarni glumac Danilo Lazović, koji i danas živi kroz svoje maestralne uloge, ostavio je iza sebe četvoro dece. Naslednici čoveka koji je ispisao istorijske stranice u srpskoj umentosti, i ostavio neizbrisiv trag na daskama koje život znače, su vrlo uspešni u profesijama kojima se bave, a sin Vuk je posebno interesantan javnosti.

Radi se o našem poznatom rukometašu koji zbog svojih rezultata, ali i neodoljivog stasa, ne prestaje da intrigira medije.

Najstarija ćerka Jelena završila je farmaciju, Milena je psiholog, a najmlađi sin Miloš sa majkom Brankom vodi prodavnicu mešovite robe na Avali.

Vuk Lazović ima 35 godina i od malih nogu je zavoleo sport, a posebno ga je interesovao rukomet. Prve sportske korake napravio je u Partizanu, a onda je izgradio svetsku karijeru, ali mu je uvek najdraže kad igra za reprezentaciju Crne Gore.

- Rođen sam u Beogradu, otac mi je iz Brodareva, Srbin, majka mi je sa Cetinja. Imam rodbinu u Crnoj Gori - pojasnio je u jednom intervjuu kako je došlo do toga da obuče dres crnogorske reprezentacije, uz napomenu da takav poziv nije dočekao od reprezentacije Srbije.

Srce mu je ukrala jedna Slovenka

Evidentno je da je šarm nasledio od čuvenog oca, koji je važio za velikog šmekera. Iako mnoge dame dele mišljenje da je neodoljiv i posebno harizmatičan, njegovo srce je pre više od 10 godina osvojila Barbara Varlec, rukometašica iz Slovenije, sa kojom je dobio i sina Luku. Iako je igrao svuda po svetu, porodična baza mu je u Podgorici.

Par se upoznao 2009. godine, dok su igrali u Zaječaru. Nakon nekog vremena priznali su emocije jedno drugome i tu je krenula njihova ljubav koja do danas traje.

Kako se bavi sportom Vuk veoma atraktivno izgleda, a na njegovom telu vidljiv je veliki broj tetovaža, jedna od njih posvećana i pokojnom ocu. Vuk je glumčev lik istetovirao na ramenu i tu tetovažu posebno ističe.

- Ne moram da kažem koliko mi nedostaje, pogotovo u ovakvim momentima, ali to je život. Od samog starta rekao sam sebi da moram da nastavim. Imam brata, sestre i mamu. Znao sam da ne mogu ništa promeniti, a morao sam i njima da pomognem. Otac mi stoji istetoviran na ramenu. Ceo život borim se da njegovo ime ne obrukam. Mislim da nisam i nikada ga neću obrukati - rekao je Vuk jednom prilikom o svom ocu.