SLAVIMO ZAŠTITNIKA DECE I MLADENACA: Pomolite se ovim rečima

Beše rođen u Jerusalimu kao Neanije, a posta vojvoda u službi cara Dioklecijana. Nasta tada progon hrišćana, a Neanije sa odredom dobi zadatak da zatre hrišćanstvo u Aleksandriji. Na tom putu ga zadesi strašan zemljotres nakon čega mu se obrati Bog.

- Neanije, kamo ideš i na koga ustaješ? - reče mu Gospod.

Kada ga upita Neanije ko mu govori, na nebu se pojavi presvetao krst i začu se "Ja sam Isus raspeti Sin Božji, obim znamenjem koje si video pobeđuj neprijetelje svoje i mir moj biće s tobom".

Potpuno se promeni život vojvode Neanija koji je napravio krst kakav je i video i mesto da pođe mačem na verni narod, on krete sa vojskom protiv Agarjana koji udarahu na Jerusalim. Kao pobednik uđe u Jerusalim i objavi majci da je hrišćanin.

Carev preki sud

On biva izbeden pred sudiju i sa sebe skide pojas vojvodski i mač, pred sudiju ga baci i pokaza da je samo vojnik Hrista Cara. Posle mučenja završi u tamnici gde mu se javi opet Gospod Isus Hristos i nadenu mu ime Prokopije.

U tamnicu mu dođoše 12 žena i rekoše da su sluškinje Hristove, optužene bejahu i bačene u istu tamnicu sa Prokopije gde ih učaše veri Hristovoj. Tih 12 žena bejahu strašno mučenje, a gledajući muke i hrabrost njihovu, majka Prokopija takođe poverova u Hrista pa zajedno sa njima bi pogubljena.

Kada je Prokopije doveden na gubilište, on diže ruke prema istoku i pomoli se Bogu za sve bedne i nevoljne, sirote i udove, a naročito za Crkvu svetu, da uzraste i rasprostre se, da hrišćanstvo bude dugovečno. Sa neba mu bi javljeno da je njegova molitva uslišena, pa radosno prostre glavu pod mač i ode Gospodu na večan mir i uvenča se vencem besmrtne slave.

Za slavu ga uzeše srpski dobrovoljci i ustaše od 1876. do 1918. godine, kao uspomenu na pobedu na Drini reci.

Verovanja

U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer Sv. Prokopije pohodi i blagosilja mladence. Danas se izbegava kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na Svetog Prokopija nije kupalo. U starini su Srbi rudari smatrali ovog svetitelja svojim patronom. Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije. Vernici se uzdržavaju od težih poslova, a svetac se slavi i za zdravlje dece. Danas svi treba da se uzdržavaju od psovki i svađa.

Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice, doduše retke, koje slave Sv. Prokopija kao krsnu slavu.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".