POČETAK RATA: AU smatra da se nalazi u stanju rata sa Srbijom
28.07.2023.
16:58
TAČNO mesec dana nakon pucnjave u Sarajevu u kojoj je život izgubio prestolonaslednik Franc Ferdinand, počeo je Prvi svetski rat.
Gavrilov pucanj u prestolonaslednika je odjeknuo Evropom i sve su oči bile uprte u "bure baruta", u Balkan. Austrougarska i Srbija su bile u nikad gorim odnosima i počelo je zveckanje oružjem.
Julski ultimatum
Austrougarska je odlučila da 23. jula pošalje ultimatum Srbiji kojim su izneli 10 zahteva koja bi teško bilo koja suverena država prihvatila.
Austrougarska je dala rok Srbiji do 6 časova u subotu, 25. jula. Srpski odgovor se u austrougarskim krugovima smatrao kao najbrilijantniji primer diplomatske veštine.
Dok jedni smatraju da je Srbija prihvatila sve osim 6. tačke, drugi smatraju da je Srbija pravila značajne ustupke, ali da nije nijednu tačku potpuno prihvatila. Austrougarska je ipak objavila rat. Počela je opšta mobilizacija Srbije.
Crni telegram
- Budući da Vlada Kraljevine Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu od 23. jula 1914. godine, koju je uručio austrougarski poslanik u Beogradu, Carska i Kraljevska vlada je prinuđena da se sama pobrine za očuvanje svojih prava i interesa i da, u tom cilju, pribegne oružanoj sili. Prema tome, Austro-Ugarska smatra da se od sada nalazi u stanju rata sa Srbijom - pisalo je u telegramu upućenom Srbiji.
Zanimljivo je da je u telegramu i pisalo "a naročito s obzirom na to da su srpske trupe već napale jedan odred Carske i Kraljevske vojske u blizini Kovina", ali da je plavom olovkom precrtan. U originalnom dokumentu se nalazio odmah posle "za očuvanje svih prava i interesa...".
Pašiću predat telegram
Telegram je poslat iz Beča preko Budimpešte u Beograd, a potom i Vrhovnoj komandi Srpske vojske u Kragujevcu, a na kraju je došao i do predsednika vlade Nikole Pašića koji je bio u Nišu, ratnoj prestonici Srbije.
Pašić je na ručku sa porodicom i ruskim izaslanikom Vasilijem Nikolajevičem Štrandmanom dobio dokument. Otvorio je telegram i pročitao sadržinu pa se prekrstio i istog trenutka napustio restoran sa pratnjom i saradnicima.
Pola sata kasnije je okupljenom narodu sa balkona saopštio da je Austrougarska objavila rat Srbiji.
Četiri godine kasnije - srpska trobojka u Vašingtonu
Srbija je donela prvu pobedu saveznicima u Velikom ratu, kako su ga tada nazivali. Rat da prekine sve ratove, mislilo se, bio je finalni obračun između dva velika bloka.
Srbija je u tom ratu pružala strahovit otpor i odbijala nalete preko Drine, Save i Dunava. Držala se mala i ratom izmučena Srbija protiv znatno veće i moćnije Austro-ugarske sve dok Nemačka komanda nije preuzela komandu nad frontom. Tada je počelo povlačenje srpskih trupa i višegodišnje izbeglištvo vojske i komande. Ipak, Srbija se nije predavala.
U toku proboja je, na današnji dan pre 105 godina, na inicijativu Mihajla Pupina, prijatelja tadašnjeg predsednika SAD Vudroa Vilsona, podignuta na jarbol iznad Bele kuće srpska trobojka.
Ovim gestom su Amerikanci održavali solidarnost sa srpskim narodom koji je propatio za vreme Prvog svetskog rata.
Pored srpske, samo se još jedna zastava vijorila na Beloj kući, samo dve godine kasnije je obeležena 131. godišnjica Pada Bastilje podizanjem zastave Francuske.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".