RANA S KOJOM MORAM DA ŽIVIM: Sergej o gubitku roditelja

Dok se priprema za koncert u Kombank dvorani 18. novembra, Sergej Ćetković pažljivo sastavlja listu pesama koje će izvoditi. Među njima će svakako biti “Kofer”, kojom najavljuje novi studijski album, ali i neke samo njemu važne koje na svirkama u poslednje vreme posvećuje roditeljima, Dragici i Slobodanu, koji su u martu preminuli od posledica zaraze virusom korona.

Pre sedam meseci ostali ste bez roditelja. Kako se danas nosite sa tim gubitkom?

- To je rana s kojom moram da živim. Ni ne želim da zaraste. Gubitak oba roditelja za samo sedam dana napravio je toliko duboku ranu i veliki ožiljak na duši koji će zauvek ostati. Kao hrišćanin, znajući da su sada na boljem mestu i da smo svi mi ovde u prolazu, smiren sam i spokojan jer znam kakve sam roditelje imao i šta su zaslužili.

Da li nekada sami u četiri zida odsvirate nešto samo za njih dvoje?

- Ne, ali su oni non-stop tu, u mojim mislima, i na mnogim koncertima kroz neke pesme. Sam sa sobom im posvetim neku pesmu.

Jeste li napisali neku pesmu samo za njih? Kako smoći snage za to?

- Ne znam da li sam dovoljno jak. Ne želim da moj bol otvori rane drugih. Poslednjih godinu i po je otišlo mnogo kvalitetnih i dobrih ljudi, prijatelja, poznanika i njihovih roditelja. Nisam siguran ni koliko bi to sada bilo pametno. Ne želim da svojom muzikom i stihovima budim najtužnije emocije. LJude kojih više nema ne treba zaboraviti već ih svakog dana u molitvama oživljavati i vraćati se na sve one dane kada su bili tu i na sve one lepe trenutke koje smo proveli zajedno - rekao je Sergej. 

(Glorija)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".