UPALJEN CRVENI METEO ALARM: Ovi gradovi ulaze u OPASNU zonu

Zbog visokih temperatura za dane vikenda na snazi su narandžasti i crveni meteoalarm.

Narandžasta i crvena boja upozoravaju da je pojava opasna po zdravlje ljudi i životinja i da ekstremno toplo vreme može izazvati toplotni udar.

Dodatni oprez se preporučuje osobama sa kardiovaskularnim i srčanim tegobama. Izbegavajte da u najtoplijem delu dana boravite napolju, na direktnom suncu i sa sobom obavezno ponesite osveženje i zaštitu od sunca.

Prema poslednjim podacima RHMZ-a, najtopliji grad u 11 časova bio je Sombor sa 34 stepena.

RHMZ je izdao i dva upozorenja, jedno se odnosi na veoma visoke temperature, a drugo na vremenske nepogode koje stižu u utorak.

- Maksimalna temperatura danas - od 35 do 38 stepeni. Tokom celog dana vreme će biti vedro i mirno. Vetra skoro i da neće biti te će se činiti da je toplije od izmerenih vrednosti, navodi meteorolog LJubica Gojković.

Drugi dan vikenda, ujedno i osmi dan toplotnog talasa obeležiće temperatura i do 39 stepeni u zapadnim predelima. U Beogradu i centralnoj Srbiji očekuje se oko 37, što je znatno iznad proseka za kraj avgusta. Vreme će i u nedelju biti vedro i sunčano, što će nam doneti dodatni osećaj vreline.

Crveni meteo alarm na snazi će biti u zapadnoj Srbiji, Šumadiji, Pomoravlju i na jugoistoku.

Topotni talas trajaće sve do utorka. Prema poslednjoj najavi RHMZ-a do ponedeljka zadržaće se veoma toplo vreme sa najvišom temperaturom od 34 do 38 stepeni. U ponedeljak posle podne u planinskim predelima jugozapadne Srbije, a krajem dana i na severozapadu zemlje uz lokalni razvoj oblačnosti pljuskovi sa grmljavinom.

U utorak značajna promena vremena uz naoblačenje i osveženje sa kišom, pljuskovima i grmljavinom u svim krajevima, a lokalno se očekuju i kratkotrajne vremenske nepogode: obilni pljuskovi sa količinom kiše više od 20 mm za kratak vremenski period, grmljavina, grad i olujni vetar u zoni najizraženijih pljuskova.

Veći deo Balkanskog poluostrva početkom naredne nedelje dolazi pod uticajem ciklona sa Mediterana što će uzrokovati razvoj intenzivnih kišonosnih oblaka. Imaćemo pljuskove, grmljavinu, ponegde i grad, a moguć je i jak vetar. Hladna vazdušna masa koja stiže sa Đenovskim ciklonom doneće nam pad temperature za oko 10 stepeni, te će od utorka pa sve do kraja naredne nedelje dnevna temperatura biti između 23 i 28 stepeni. Temperatura oko proseka, prohladan severni vetar i promenljivo oblačno vreme, povremeno sa kišom, obeležiće drugu polovinu sledeće nedelje i doneti nam znatno prijatnije vreme.

Upozorenje Batuta

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" izdao je upozorenje da je Loznica danas u "crvenoj zoni" što znači da je temperatura "veoma opasna po zdravlje" -38 stepeni. Drugi dan vikenda u crvenu zonu, osim Loznice, ulazi još jedno mesto - Palić. U narandžastoj zoni, koja označava temperaturu opasnu po zdravlje, danas će biti - Surčin, Palić, Kikinda, Zrenjanin, Sombor, Novi sad, Sremska Mitrovica, Valjevo. U nedelju grupi će se pridružiti i Beograd.

Crvena zona označava veoma opasne vremenske uslove.

"To su ozbiljno odstupanje mikroklimatskih i ambijentalnih uslova od onih u zoni termalnog komfora, što predstavlja povećanu verovatnoću za nastupanje težih manifestacija toplotnog stresa, poput toplotnog osipa, toplotnog edema, toplotne sinkope, toplotnih grčeva, toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara", kažu u Batutu. Mere prevencije su često menjanje čiste i suve odeće, smanjenje intenziteta fizičke aktivnosti ili skraćenje vremena izloženosti dejstvu povišene ambijentalne temperature, redovni unos tečnosti- čaša vode na svakih dvadesetak minuta, bez obzira na eventualno odsustvo osećaja žeđi.

Izbegavate gazirane sokove

Tokom visokih dnevnih temperatura, često smo skloni da preskačemo obroke i da, umesto vode, unosimo hladne, slatke gazirane napitke.

"Ovi napici nas, u prvom trenutku, rashlade ali nas ne rehidriraju na pravi način. Osim toga, gazirana, slatka pića sadrže dosta šećera i vremenom, uz njihov veći dnevni unos, može doći do gojaznosti", kažu u Batutu.

Da bi se sprečila dehidratacija, do koje leti može lako da dođe, veoma je važno da unesemo do dve litre vode dnevno.

"Količina unete vode može da bude i veća u zavisnosti od stepena fizičke aktivnosti. Pored obične vode preporuka je i da se unosi voda sa nekoliko kapi limuna ili biljni rashlađen čaj. Kafu i alohol bi trebalo izbegavati jer deluju kao diuretici i dodatno pojačavaju gubitak tečnosti", navode.

Osim dovoljnog unosa tečnosti, na visokim temperaturama, mora se voditi računa i o načinu ishrane. Neophodno je voditi računa o načinu pripreme hrane što podrazumeva da se prednost daje kuvanju i dinstanju, a ne pohovanju ili prženju. Izbegavati brzu hranu, peciva, jaku i masnu hranu.

Ishrana - voće, povrće

"Ishrana bazirana na voću, povrću, spremanju obroka dinstanjem ili kuvanjem, ne isključuje da povremeno posegnemo za sladoledom i da se trenutno njime rashladimo ali u tome moramo biti umereni i svesni da nas od dehidratacije štiti voda a da će nas rashladiti najpre voće i povrće, odnosno namirnice koje sadrže dosta vode kao što su krastavac, paradajz, zelena salata, tikvice, breskve, lubenica", kažu u Batutu.

Leti se često, zbog vrućina, ne pridržavamo vremena obroka. Razmaci između obroka su veliki i obično se svedu na jedan ili dva u kasnim popodnevnim ili večernjim časovima.

"Bez obzira na visoke dnevne temperature, u toku dana moramo da imamo redovne, ali, lagane obroke i užine sa dosta voća, povrća, salata, supa ili čorbica. Pravilnim rasporedom obroka, odabirom namirnica i njihovom pripremom uz adekvatan unos vode, čuvamo zdravlje i sprečavamo dehidrataciju", navode iz Batuta.

(Euronews)