Zbog retkog poremećaja NE MOŽE da se smeje

Tejla je pretrpela maltretiranje i izolaciju u školi, a sada inspiriše druge kao motivacioni govornik i zvezda Instagrama. Ova mlada žena je rođena sa neurološkim poremećajem koji pogađa jednu u četiri miliona osoba na svetu.

Drugačija od drugih, Tejla Klement ima dvadeset i četiri godine i živi na Novom Zelandu. Rođena je sa Mebijusovim sindromom i živela je ceo život nesposobna da pomera oči levo-desno, ili da podigne obrve i gornju usnu. Mebiusov sindrom pogađa mišiće lica koji se koriste za kontrolu izraza lica i pokreta očiju, i oni postaju oslabljeni ili čak delimično paralizovani.

Ne postoji lek, međutim, simptomi mogu da se leče. Pošto je bila često maltretirana u školi, Tejla je nekada čeznula za normalnim osmehom, ali je sada zadovoljna što je drugačija i veruje da je rođena da se ističe.

- Nije uvek bilo lako. Provela sam mnogo godina mrzeći svoj osmeh, želeći da imam normalan osmeh, želeći da jednostavno ne postojim jer je to izgledalo lakše nego da sam živa, ali nekim čudom sam još uvek ovde. Sada znam da sam rođena da se ističem. Rođena sam da pravim razliku u ovom svetu i znam to svim srcem. Moj sindrom i nesposobnost da se osmehnem je najveći poklon koji sam ikada mogla da dobijem, to mi je dozvolilo da pomognem i inspirišem toliko ljudi - rekla je ona.

Kada je imala 12 godina, bila je podvrgnuta operaciji reanimacije lica u nadi da će povratiti neki dobrovoljni pokret na njenom licu. Šest meseci nakon neuspele operacije, Tejla su se javljale samoubilačke misli i završila je u bolnici.

Ova korektivna procedura – koja se ponekad naziva i operacija osmeha – uključivala je transplantaciju mekog tkiva sa Tajline butine na obe strane njenog lica. Namera je bila da joj se mogući da stisne usta na način koji bi imitirao osmeh. Međutim, osmočasovni postupak se pokazao neuspešnim, ostavljajući joj modrice i otok.

Zbog ovog sindroma tokom školskih godina, drugovi iz razreda su joj se smejali, vrištali joj u lice, pa čak i gađali ovčijim izmetom.

- Čak su me i nastavnici tretirali drugačije. Ja bih bila jedina osoba sa podignutom rukom u razredu i učiteljica bi me samo pogledala, a zatim skrenula pogled i ne bi me podigla da postavim pitanje. Spisak se nastavlja, ali na mene su bacali ovčiju izmet, jurili niz brda, torbu bi mi ispraznili na pod. Čak se sećam da sam na svoj 16. rođendan došla u školu tako uzbuđena jer su ljudi uvek donosili balone i tortu i hranu za rođendan ljudi u grupi. Uvek bih donosila stvari za rođendan svih drugih, tako da sam bila uzbuđena što sam bila u centru pažnje, ali kada sam došla u školu niko nije digao galamu oko mene. Dobila sam napola pojeden blok čokolade. Sve što se desilo je uticalo na moje samopouzdanje i samopoštovanje - ispričala je.

Kao rezultat toga, kada je imala 18 godina, Tejla je imala dijagnozu teške kliničke depresije i anksioznosti sa PTSP- om i disocijativnim napadima. Šest meseci nakon neuspele operacije, Tejlu su počele da muče samoubilačke misli i završila je u bolnici iz koje je izašla 2015. i 2016. godine, napravivši šest pokušaja samoubistva pre nego što je pronašla vežbe kao mehanizam za suočavanje.

Trenirala je plivanje, ali je odustala od takmičarskog plivanja sa 18 godina zbog problema sa mentalnim zdravljem. Ipak je odlučila da ponovo uđe u svet fitnesa nakon što ju je kontaktirala organizacija za para-atletičare.

Ispostavilo se da je prirodni sportista, a nedugo zatim, počela je da niže sportske uspehe. Prati je gotovo 25 hiljada ljudi na Instagramu, a danas je penzionisana atletičarka. Nakon svih proživljenih iskustava postala je motivacioni govornik.