SLAVIMO DVA SV. MUČENIKA: Izgovorite ove reči za spas duše

Sveti Miron beše ugledna i bogata roda, po naravi blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv i vođaše bogougodan život.

Sveti Miron Ahajski je hrišćanski svetitelj u liku sveštenomučenika, iz 3. veka. Rođen je oko 201. godine u oblasti Ahaja, u vreme cara Decija Trajana. Zbog svoje hrišćanske vere bio je mučen i stradao je u gradu Kiziku oko 250. godine. Pravoslavna crkva ga proslavlja 17. avgusta po julijanskom kalendaru, a 30. avgusta po gregorijanskom kalendaru.

U vreme cara Dekija, nastupi veliki progon hrišćana. Na sam Božić, vojska je upala u crkvu u kojoj je Miron služio liturgiju, izvela sveštenika na očigled svetine i počela da ga muči zahtevajući da se odrekne svoje vere.

Mučenje ovog svetitelja je bilo strašno – prvo su ga spaljivali (legenda kaže da ga je od vatre spasao anđeo koji mu se javio i zaštitio ga), a onda su krenuli da mu deru kožu, deo po deo. Mučeni Miron, bez obzira što je trpeo strašne bolove, nije poklekao i čak je u jednom trenutku dograbio komad sopstvene kože i njime udario rimskog sudiju u lice.

Miron je nakon toga odveden u grad Kizik i tamo posečen

Ipak, narod nije zaboravio dobrotu i blagost Svetog Mirona. I danas mu se mole, a on važi za zaštitnika krotkih i nevinih ljudi koji nikome nisu učinili nikakvo zlo. Veruje se da će im ovaj svetitelj priteći u pomoć i spasiti ih svake nevolje ako u crkvi zapale sveću i pomole mu se.

Tropar

Mučenik Tvoj Gospode, Miron, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac, od Tebe Boga našega, jer imajući pomoć Tvoju mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona: NJegovim molitvama spasi duše naše.

Sveti mučenik Patrokle

Građanin grada Trikasina, sadašnjeg Trua u Galiji. Nasledio beše veliko imanje od roditelja, i kao pravi hrišćanin činio od toga milostinju bednima posvednevno, a sam živeo podvižnički, uzimajući hranu samo jednom dnevno, i to po zalasku sunca.

Zbog svetosti života Gospod mu dade moć iscelenja, te kao čudotvorni iscelitelj bi svuda poznat. Car Avrelijan došavši u Galiju naredi, da mu dovedu Patrokla. Patrokle sveti javi pred carem veru svoju u Hrista, i ne utaji ništa.

„Ako želiš, care, nešto od mojih blaga, daću ti, jer te vidim uboga“, reče sv. Patrokle caru. Na to njemu car: „Kako ti nazivaš ubogim mene, cara, koji imam bezbrojna blaga?“ Reče Patrokle sveti: „Imaš samo zemaljska, prolazna blaga, ali si ubog, jer ni samoga sebe nemaš, niti vere Hristove u srcu.“

Bi osuđen na smrt i predat vojnicima, da ga vode u neko blato kraj reke i tu poseku, a telo mu ostave u blatu. No svetac se moljaše Bogu, da mu ne ostane telo u tome blatu i po božijoj sili on najedanput posta nevidljiv za vojnike i prenet na drugu stranu reke. Posle dugog traženja vojnici ga nađu i poseku na jednom suvom mestu. Dva prosjaka, kojima je Patrokle često davao milostinju, naiđu tim putem, prepoznali su telo svoga dobrotvora, i česno ga sahraniše.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".