UMRO BIVŠI PREDSEDNIK ITALIJE Sporne reči o zločinima u Jugi

Đorđo Napolitano, predsednik Italije u dva mandata i jedan od najuglednijih italijanskih političara preminuo je danas u 98. godini.

Napolitano je preminuo u bolnici u Rimu, a njegovo zdravstveno stanje je bilo kritično već neko vreme, prenosi agencija ANSA.

Rođen je u Napulju 25. juna 1925. godine, a diplomirao je pravo na Univerzitetu u Napulju 1947. godine. U Komunističku partiju Italije je ušao 1945. godine, a osam godina kasnije je prvi put postao poslanik.

Deo Demokratske partije levice postaje 1991. godine, a od 1996. do 1998. godine bio je ministar unutrašnjih poslova u vladi Romana Prodija. Tokom dugogodišnje političke karijere, Napolitano je bio član Evropskog parlamenta, kao i predsednik Donjeg doma italijanskog parlamenta.

NJegova duga politička karijera odvela ga je i u Strazbur kao člana Evropskog parlamenta od 1989. do 1992. godine, pre nego što je izabran za predsednika Donjeg doma Italije od 1992. do 1994. godine.

BloombergAdria.com

NJegova dominacija političkom scenom u Italiji – a posebno ključna uloga u stvaranju vanredne vlade koju je predvodio Mario Monti usred krize suverenog duga 2011. – donela mu je nadimak Kralj DŽordž. Ovo nije prijalo mnogim desničarima koji su rekli da je pomogao da se okonča konačna vlada Silvija Berluskonija, navodno u dosluhu sa evropskim vlastima. Redovno je bio na vrhu anketa najpopularnijih italijanskih političara.

Predsednik Italije je bio od 2006. do 2015. godine, kada je podneo ostavku na tu funkciju.

BloombergAdria.com

Napolitano je kao predsednik Italije 2007. godine, 10. februara, na dan kada Italija obeležava "Dan sećanja na fojbe", kraške jame u zaleđu Jadrana u koje su, prema italijanskom predanju, "krvoločni partizani Josipa Broza" potkraj Drugog svetskog rata bacali pobijene Italijane, za te zločine okrivio "ekspanzionizam Slovena", "varvarstvo" i "etničko čišćenje" koje su skrivili Titovi komunisti.

Iz LJubljane i Zagreba su u tom potezu videli ne samo erupciju italijanskog nacionalizma već i pokušaj rehabilitacije fašističkih zločina koje je počinila Italija.

(ANSA)