Sedam najvećih društvenih grehova po Mahatmi Gandiju
01.11.2023.
12:58
"MORAŠ biti onakav kakav želiš svet da bude. Naša ljudska veličina ne leži u mogućnosti da promenimo svet, to je mit atomskog doba, već u našoj sposobnosti da promenimo sebe", rekao je jednom Mahatma Gandi.
Čuveni indijski revolucionar verovao je da je moral najmoćnija sila koja postoji, a moralnost je smatrao nizom vrednosti, uključujući religiju, društvo i porodicu.
On je kombinaciju ova tri ključna faktora definisao kao etički vodič za ceo svet, a defininisao je i sedam društvenih grehova koje mnogi čine i tako nanose ozbiljnu štetu društvu na svetskom nivou:
1. Politika bez principa
Čim ljudi čuju reč politika, oni počnu da zamišljaju političare. LJude uključene u političke aktivnosti obično većina kritikuje, naziva korumpiranim i koristi ih kao izgovor za svoje neučestvovanje u političkim procesima.
Ono što je zapravo suština jeste da mi često ne shvatamo da smo i sami deo svega toga. Ako se politički sistem ne menja, to je samo zbog našeg učestvovanja, odnosno neučestvovanja. Svi članovi društva uključeni su u politiku, aktivno ili pasivno. Pitanje je samo da li naše učešće slavi jačanje moralnih vrednosti u političkoj sferi i tako čini svet boljim, ili ne.
2. Posao bez moralnosti
Ambicija je drugi faktor povezan sa društvenim grehovima. Ako ste zabrinuti samo za svoje dobro, onda ste u stanju da opravdate bilo koji postupak. Lični uspeh postaje izgovor da učinite i najnemoralnije stvari, po sistemu "cilj opravdava sredstvo". Čak i oni koji sebe smatraju pozitivnim članovima društva na kraju se "okliznu", opravdavajući sebe time da moraju da budu praktični i da misle na sebe i svoju porodicu, zaposlene... Sa druge strane, ljudi koji se drže moralnosti i etičkih principa nazivaju se idealistima i naivčinama. Sve to doprinosi da se linija između dobra i zla zamagli i da se "zakon džungle" ojača.
3. Novčana stabilnost bez napora
Rad nije samo put da dođete do novca; naše profesionalne aktivnosti nam pomažu da živimo dostojanstveno. Ali, život na tuđi račun je samo put da postanete društveni parazit. Novčana stabilnost bi trebalo da dolazi kroz vaš rad i to je istina. LJudi koji žive bez cilja često padaju u depresiju, nezadovoljni su i život im izgleda besmisleno.
4. Obrazovanje bez karaktera
Obrazovanje je dug i obiman proces, a ignorisanje ove nepobitne istine vodi vas u sledeći društveni greh. Studiranje je mnogo više od učenja, treniranja i ekspertizma, jer je jedan od ciljeva da ne postanete mašina bez karaktera i ličnih uverenja!
5. Nauka bez humanosti
Veruje se da nauka služi humanosti, i to je u suštini tačno. Ali, svi znamo za slučajeve kada je nauka korišćena da bi se ljudi ubedili u lažne informacije, kao i za neetičke eksperimente na ljudima i životinjama. Nauka bez humanosti je jedan od najtežih društvenih grehova!
6. Zadovoljstvo bez odgovornosti
Traženje zadovoljstva je sasvim normalno. Svako od nas teži zadovoljstvima za svoje telo i dušu. Ali, sve treba da bude u granici normale, umereno, ili će ta radost na kraju postati šteta.
Gandi je umerenost smatrao jednom od najvećih vrednosti. Verovao je da uživanju u zadovoljstvima mora da se pristupi sa punom odgovornošću da to zadovoljstvo ne preraste u razvrat i uništi čitav sistem ljudskih vrednosti.
7. Vera bez žrtve
Iako je Gandi govorio o svojoj veri, hinduizmu, ovaj princip može da se primeni na sve religije. Ako propovedate neku veru, sve ono što govorite, mislite i osećate, morate i da radite. Religija bez žrtve je veliki društveni greh jer verovanja bez dela gube svoju suštinsku vrednost. Ako zaista u nešto verujete, budite spremni da se za to i žrtvujete.