KREĆE SEZONA GRIPA: Kako se razlikuje od obične prehlade?

Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" danas je saopštio da se pojavio prvi slučaj infekcije virusom gripa. Reč je o prvom potvrđenom slučaju infekcije virusom grupe tipa A (H3) u Srbiji tokom sezone 2023/2024.

Influenca odnosno grip je akutno virusno oboljenje respiratornog trakta (gornjih i/ili donjih respiratornih puteva), prouzrokovano influenca virusom, obično tipom A ili B. Simptomi se javljaju nakon 18 do 72 sata od infekcije. Oboljenje je praćeno visokom telesnom temperaturom, glavoboljom, bolovima u grlu, mišićima, zglobovima i kašljem. Kašalj je često težak i produžen, a ostale manifestacije bolesti se same povlače i do ozdravljenja dolazi posle 2-7 dana, prema Institutu za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Koji su simptomi?

Najčešće komplikacije koje se mogu javiti su bronhitis ili sekundarna bakterijska pneumonija. Posebno je rizično za stara lica, hronične bolesnike i osobe sa slabim odbrambenim sistemom. Grip može da bude praćen visokom temperaturom koja se kreće od 39 do 40 stepeni, jakim bolom, jakom glavoboljom i bolom u očnim jabučicama pri pomeranju očima kao i malaksalošću.

Koja je razlika između gripa i prehlade?

Mnogi ljudi ne razlikuju influencu od prehlade. Međutim, influenca je mnogo ozbiljnije oboljenje. Simptomi prehlade su kraći i komplikacije, kao što je pneumonija, su veoma retke. Simptomi prehlade kijavica, vodnjikave oči i iritacija grla. Ovi simptomi su samo od strane gornjih respiratornih puteva i ne uključuju povišenu telesnu temperaturu i bolove u mišićima.

Šta je prevencija?

Najefikasnija mera prevencije je vakcinacija. U svim domovima zdravlja u Srbiji pre mesec dana je zvanično počela vakcinacija protiv sezonskog gripa. Kako navode u Gradskom zavodu za javno zdravlje vakcinu protiv sezonskog gripa obavezno bi trebalo da prime osobe starije od 65 godina, hronični bolesnici, sa neurološkim i metaboličkim poremećajima, malignim oboljenjima, imunodeficijencijom, zatim trudnice i svi zdravstveni radnici.

Opšte mere prevencije su držanje odstojanja od najmanje jedan metar od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija. Osobama sa blagim oblikom bolesti preporučiti izolaciju i negu kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.

BONUS VIDEO

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".