Izvor:A. Stanković/Igor Marinković/ATA images

OTAC GLOGOVCA: "Muka, žalost, bol - rekli su da je izlečivo"

Izvor: Nportal

21.11.2023.

16:19

OTAC velike glumačke veličine Nebojše Glogovca pričao je o tome kako su izgledali glumčevi poslednji dani, i kako se nosio sa teškom bolešću.

Nebojša Glogovac rođen je 1969. u Trebinju, i dve decenije bio je jedan od najboljih srpskih glumaca.

Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac otkrio je da je bolest pokojnog glumca Nebojše Glogovca toliko brzo napredovala, da ga je odnela za mesec dana.

- Nebojša je otišao za mesec dana. Za Novu godinu je osetio da nešto kašlje i nešto je napipao tvrdo na stomaku. I ja sam bio prisutan. Pozvao je lekara kod koga je ranije išao, koga je znao, Hercegovac je bio, pa su se družili da ga pita, a on je bio negde van Beograda i kaže: "Ja u sredu dolazim u Beograd, dođi kod mene, pa da vidim o čemu se radi" - priseća se otac preminulog glumca.

BloombergAdria.com

- Poslali su ga na skener, gde se pokazalo da ima nešto sumnjivo i odmah je otišao u Nemačku sa prijateljem Tomom, kod lekarke. Ona je rekla da je to izlečivo, ali da nema potrebe da ostaje u Nemačkoj, da se tu troši, nego da se vrati u Beograd, jer ta terapija koju će koristiti u Beogradu, takvu terapiju bi svugde u svetu primio, druge nema. To je svugde isto. Primio je prvu terapiju i malo se oporavio. Posle te prve terapije na Kliničkom institutu trebalo je da primi i drugu terapiju - priseća se Milovan Glogovac.

Prota Milovan Glogovac ranije je ispričao da u molitvi i veri pokušava da nađe utehu nakon smrti sina.

- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu - rekao je protojerej. 

BloombergAdria.com

- Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja, ispričao je prota svojevremeno za "Novosti".

Zanimljiva činjenica, o kojoj je i sam Milovan pričao, je da na grobu njegovog sina nema krsta. Jedini razlog zašto to nije učinjeno je zato što nije moguće staviti onakav krst kakav se postavlja po pravoslavnim običajima. Naime, ovi običaji se ne poštuju u Aleji zaslužnih građana, gde je Nebojša sahranjen.