"Posle pitanja monaha na Ostrogu, ostao sam bez reči"

Događaj koji mu se desio pri prvoj poseti Ostrogu, neće zaboraviti, a ostavio je divan utisak na njega i njegovu suprugu. Budući da je odjednom krenuo u crkveni život, poštujući duhovna pravila skoro svako po redu i propisu, duboko je verovao da nije propustio ništa.

Po dogovoru sa suprugom spremili su se da jednog jutra odu pod Ostrog, a čuo je da ljudi govore da ko odlazi Svetom Vasiliju na poklonjenje, ima velika iskušenja. On je malo o tome mislio i u to verovao.

Uplatili su u jednoj agenciji prevoz minibusom i sutradan sa sinom krenuli put Ostroga. Što su se više približavali manastiru, žena i sin su se raspravljali. Kako se minibus približavao planini, svađa je bila sve jača i jača. Ušavši u gornji manastir i celivavši mošti Svetog Vasilija, pomolio se za zdravlje. Tri puta se vraćao unutra, ne znajući zašto.

Kada je ušao treći put, ugledao je nekoliko ljudi koju su bili u molitvi, sklonio se do zida i čekao da se molitva završi. Po svršetku odoše svi, a tada je očekivao da porazgovara sa monahom.

Suvonjav i visok mohah prvo ga je upitao nešto što ga je ostavilo bez reči.

"Da li ste vi venčani u crkvi?!"

Glavni junak ove priče ostao je ukočen i zbunjen, a razmišljajući u sebi pomisli da je sve nekako ispunjavao sada, ali shvati da se on i supruga nisu venčali u crkvi. Kako mu je to promaklo ni sam nije znao.

Odmah se dogovorio se ženom o venčanju čim stignu u Beograd. Prvi dan po povratku otišao je da zakaže venčanje u crkvi. U to vreme bio je Petrovski post, pa su morali da sačekaju njegov kraj kako bi se venčali.

Na zakazano vreme prve nedelje po Petrovskom postu nađoše se mladenci sa kumovima, kada je otpočela sveta tajna venčanja. Posle tog čina, naredni meseci predstavljali su najlepši period njihovog zajedničkog života. U to vreme oni su praktično živeli svoj novi "medeni mesec" - bez svađa, rasprava i bilo čega što bi im remetilo Bogom blagosloveni brak sklopljen u crkvi.

(Kurir stil)