POLJUBIO MAJKU, PA OTIŠAO U SMRT Savu Šumanovića ubile ustaše

Sava Šumanović rođen je 22. januara 1896. godine u Vinkovcima. Od četvrte godine je živeo u Šidu.

Još kao mladi dečak pokazuje interesovanje za umetnost, pa uporedo sa pohađanjem Realne gimnazije u Zemunu kreće i na privatne časove kod Isidora Junga, koji ga uvodi u impresionističko slikarstvo i pokazuje mu radove Sezana i Van Goga.

Savin otac je imao ambicije da njegov sin postane advokat, međutim, Sava 1918. godine završava Višu školu za umjetnost i obrt u Zagrebu, a samo dve godine kasnije odlazi u Pariz gde je učio kod kubiste Andrea Lota i družio se sa Rastkom Petrovićem, Modiljanijem, Maksom Žakobom i drugim umetnicima.

Tokom svog drugog boravka u Parizu, naslikao je “Doručak na travi” (1927) koji je naišao na odlične kritike, a nešto kasnije iste godine za sedam dana i noći zavšrio je “Pijanu lađu”, monumentalno remek-delo inspirisano istoimenom Remboovm pesmom i Žerikoovom slikom “Splav Meduza”.

Pozitivne i negativne kritike Savinog stvaralaštava uslovile su da njegovo mentalno zdravlje veoma oslabi. Nakon povratka iz Pariza u Šid 1928. godine, Sava doživljava nervni slom.

U martu 1930. zauvek je napustio Pariz zbog nesporazuma sa žirijem i ponovnog pogoršanja zdravlja i vraća se u Beograd gde se sledeće dve godine lečio. Dve godine kasnije definitivno se vratio u Šid. Živeo je povučeno, ali je intenzivno slikao, mahom pejzaže i aktove. Radio je na ciklusima kupačica i beračica grožđa.

U svom stvaralaštvu prošao je kroz različite faze, od kubizma, preko klasicizma i kolorizma da bi u poslednjoj deceniji razvio osoben stil koji odlikuju svetle boje i lirska atmosfera. Lično je svoj stil nazivao “kako znam i umem”. Poslednja samostalna izložba u Beogradu, 1939, imala je odlične kritike, posetu i otkup, što mu je donelo veliki uspeh i ugled jednog od najznačajnijih slikara srpskog slikarstva.

NJegov život završio se vrlo tragično…

Za vreme Drugog svetskog rata, Šid je ušao u sastav Nezavisne Države Hrvatske, ćirilica je bila zabranjeno pismo pa je Šumanović, iz protesta, umesto potpisa stavljao samo godinu nastanka.

Tog 28. avgusta njega su, sa još 150 Srba iz Šida, uhapsile ustaše. Kad su došli po njega, “zamolio je da se spremi, okupao se, uzeo stvari, poljubio majku u ruku i otišao zauvek, ne znajući za šta ga terete”, kaže istoričar umetnosti Gordana Krstić-Faj. Svi su odvedeni u Sremsku Mitrovicu gde su mučeni i streljani dva dana kasnije.

U tom trenutku na njegovom štafelaju sušila se slika “Beračice”.

Najveći broj njegovih dela, preko 400, čuva se u Galeriji slika “Sava Šumanović” u Šidu, dok se u Galeriji Matice Srpske nalazi oko 50 radova.

BONUS VIDEO

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".