DIREKTNO IZ FILMSKIH PRIČA Heroji Halijarada su poruka mira

Retki su sociolozi koji žele da proučavaju film na način koji produbljuje vezu između gledaoca i likova. Čini se da je to u današnjem vremenu više nego potrebno. Milanova ideja da se posveti ovoj temi, rodila se još tokom rada na Prvom programu radija Radio-Televizije Vojvodine,  a nastavila se u Gradskoj biblioteci grada Novog Sada u kojoj sada gostuju poznata glumačka imena. Jugoslovenski filmovi su više od poruke, oni su čvrsta veza individualnihh priča, države i društva.

Koliko dugo traje program "Filmske priče" i šta te motivisalo da se projekat pokrene?

Film, jugoslovenski pogotovo pratim od malena.  Nakon mastera na sociologiji krerao sam rubriku "Filmski klasici" na Prvom programu Radio Novog Sada. Iz toga je proizašla ideja za program "Filmske priče". U jednom neformalnom razgovoru sa urednicom gradske biblioteke Vesnom Živkvić, došao sam do zaključka, tačnije predložio sam da napravimo jedan projekat koji će se zvati "Filmske priče" u kom ćemo da dovodimo ljude iz sveta kinematografije, glumce, reditelje, producente.Ona je to prihvatila, ranije smo takođe sarađvali na nekim projektima. Počeli smo skromno i bez nekog velikog isticanja simbolično da radimo 10. jula na dan rođenja Pavla Vuisića. Prvo smo mislili da to organizujemo svake godine na rođendan Pavla Vuisića, a zatim smo došli na ideju da bi to trebalo organizovati jednom mesečno. Gostovali su Radoslav Zelenović, Miodrag Krivokapić, Miona Marković, Radoš Bajić,Zlata Numangić. Motivisalo me to što je naša zemlja, odnosno Jugoslavija imala jednu od najboljih kinematografija na svetu, to je sasvim sigurno da je bila najbolja u Evropi. Možda je jedino italijanska kinematografija mogla da joj parira. 

BloombergAdria.com

 Zbog čega si se odlučio da se baviš kinematografijom partizanskih filmova?

Partizanski film je jedan od najautentičnijih žanrova. Ono što je vestern bio u Americi, to je partizanski film bio ovde. Oslikavali su sasvm sigurno vrednosti narodne borbe za slobodu. Ali, što se tiče mog rada iz sociologije mi smo to proučavali sa interkulturne komunikacije. Ne bih da hvalim sebe, ali niko od sociologa, bar koliko ja znam nije proučavao taj film sa aspekta interkulturne komunikacije. Najčešće su ga proučavali sa aspekta propagande, ali u dogovoru sa profesorom Žoltom Lazarom, sam došao do zaključka da se oni mogu proučavati sa tog aspekta. Fokusirali smo se na karakterne osobine likova partizanskih filmova do 1972. godine. Tadašnja vlast je htela da napravi jednu novu jugoslovensku kulturu od svih država koje su tada postojale. Među tim likovima našao se kapetan Leši, Valter, Tigar iz filma "Most", Slavica i glumci iz filma "Živeće ovaj narod", kao i  likovi iz filma "Bitka na Neretvi." Došli smo do zaključka da je ideja tadašnjih producenata bila da se publika ugleda na junake iz  filmova, odnosno identifikuje se sa likovima iz pokretnih slika. Težnja je zapravo ta borba, kao što se oni bore u filmu u ratu, tako se ljudi bore u svakodnevnici poštujući verske razlike. To me podstaklo da napišem master rad.

Gosti "Filmskih priča" bili su velika glumačka imena. Koga bi istakao?

Gosti jesu bili velika glumačka imena. Moram da pomenem Radoslava Zelenovića koje je učinio mnogo za jugoslovensku kinoteku, ali i film koji je sinonim za dobar film ne samo kod nas već i  u Evropi gde imate taj paradoks. Palićki festival koji je osnovao Zelenović je prvi festival u  Evropi a da naša država nije članica evropske unije. O tom čoveku treba govoriti sa poštovanjem, mnogo toga je učinio za domaći film. On je jedan od uzora meni, a i mnogim ljudima koji se bave filmom. Velika imena su učestvovala na filmskom Palićkom  festivalu koji je spoj kulture i umetnosti, veliki je doprinos međunarodnog kulturnog razumevanja. Čast je imati nekog poput Zelenovića, Nisam mogao da  znam da ćemo postići ovo što smo danas postigli.

Jedan od najvećih reditelja Radoš Bajić govorio je o "Herojima Hilijarda" čiji je i tvorac. Koliko je ovaj film značajn za srpsku istoriju i šta se menja kod gledaoca kada ga gledaju?

BloombergAdria.com

Da li će mladi razumeti njegovu poruku? Razlika između filmova danas i pre?

Voleo bih da mladi shvate šta je Radoš poručio, ali sam skeptik po tom pitanju. Vreme će pokazati. 
Treba ekranizovati klasike domaće književnosti. Boru Stankovića, Ivu Andrića, Mešu Selimovića, Branka Ćopića i druge. Ima mnogo dela od kojih mogu da se snime filmovi i serije. Na taj način će se mladi upoznati sa međuljudskim odnosima na ovim prostorima. Dalje, istorija nam je bogata junacima. Mnoge kinematografije snimaju filmove o izmišljenim junacima, a mi imamo stvarne. Na primer Hajduk Veljko ili Jovan Nenad, vođa srpskog pokreta u Južnoj Ugarskoj u 16 veku. Takvi filmovi bi trebali da budu finansirani od strane države.

Mislim da je taj filim Radoša Bajića sa sociloškog aspekta veoma bitan i da treba da negujemo našu tradiciju, da poštujemo porodične odnose da se pomirimo. Ovo je poruka mira, kako bismo ostali u budućnosti u dobrim odnosima. Nadam se da će mladi to razumeti. 

Koje teme u budućnosti bi trebalo obraditi kroz film?

Film predstavlja jednu državu u svetu. Film je promocija socijalnih, kulturnih i svih drugih vrednosti u državi u kojoj je nastao ili inostranstvu. Nekad je film bio u rukama države, vodilo se računa šta se snima i svi žanrovi su bili zastupnjei,

Takođe, treba otvarati bioskope. Filmovi treba da se gledaju u bioskopu, a ne kod kuće. U jednom gradu kakav je Novi Sad trebalo bi da bude više bioskopa, ali ne samo za nove visokobudžente filmove već i bioskopi u kojima će se prikazivati stari filmovi, u jednom ljubavni, u drugom ratni, u trećem društveno-angažovani, itd.

 Koga bi od stranih glumaca ugostio?

Od stranih glumaca bih voleo da ugostim Danijela Krejga.

BloombergAdria.com