Izvor:Foto: Vikipedija

POREKLO PAJE VUISIĆA: Bio "plave krvi" - iz čuvene porodice

Izvor: Nportal

01.01.2024.

09:00

ZA GLUMCA Pavla Vuisića vezuju se mnoge priče, anegdote i urbane legende. Neke od tih priča iako nemaju uvek uporište u istini, ali ipak ostaju važno svedočanstvo o popularnosti čuvenog Paje. Ono što je javnosti gotovo nepoznato, tiče se znamenitog glumčevog porekla i porodice, o čemu on nije govorio.

Pavle Vuisić retko je davao intervjue,a gotovo nikada nije pričao o svom poreklu. Tako je javnost ostala uskraćena za zanimljive činjenice vezane za njegovu porodičnu istoriju i rani život.

Dok se o anegdotama vezanim za Pavla Vuisića dosta pisalo i prepričavalo, biografski podaci poput porekla (podataka o roditeljima i precima) i ranom života teško se mogu pronaći na pretraživaču.

Tek uvidom u geneološku studiju porekla porodice Vuisić, stiče se prava i istinita slika o njegovoj porodici, kao i položaju koji su oni uživali u predratnom društvu.

BloombergAdria.com

 

NJegovo pravo prezime bilo je Vujisić, ali spletom okolnosti ono je kasnije izmenjeno. Supruga pokojnog velikana, Mirjana, koja je sa njim provela 32 godine, pre nekoliko godina iznela je nešto drugačiju verziju ove priče.

- Ja sam do pre godinu dana mislila da je to bila neka njegova ujdurma. A šta se dogodilo? Kršten je u crkvi Svetog Save na Slaviji. A pop Šumadinac koji je to upisivao, napisao je "Vuisić", i tako je to, u stvari, ostalo. Još su se gledale crkvene knjige i kad smo menjali dokumente 1968, upišu Vuisić, po krštenici. Pavle posle toga dođe kući i kaže majci: "Ja više nemam veze s vama, ja sam Vuisić" - ispričala je tada Mirjana za "Nedeljnik".

BloombergAdria.com

 

Za Pavla Vuisića vezuju se urbane priče o tome kako je gajio antipatije prema komunistima. Iako pouzdanih i konkretnih podataka o tome nema, njegova porodična priča sugeriše da je iz privatnih razloga mogao da gaji animozitet prema njima. 

Deda i otac znamenite ličnosti

Porodica Vujisić vodi poreklo od plemena Moračana, iz Brda (u današnjoj Crnoj Gori). U svom kraju, Vujisići su važili kao mesni i plemenski glavari.

Deda Pavla Vu(j)isića, po kome je slavni glumac i dobio ime, bio je znamenita ličnost u kraljevini Crnoj Gori. Bio je upravitelj Kolašina i komandant Lovćenske brigade. U toku Prvog svetskog rata komandovao je Drugom divizijom Istočnog odreda crnogorske vojske, a u nekim akcijama zamenjivao je čak i čuvenog serdar Janka Vukotića. Bio je nosilac mnogih odlikovanja, a zbog hrabrog držanja u Mojkovačkoj bici, ispevana mu je i jedna pesma:

"Kad se takva odluka donese                                                                        Serdar Janko raspored podnese                                                                    Za temelje srpskš ideala                                                                              Prvo zove Vujisića Pavla,
Gdje sva sluša gospda ostala,
Koji liče na stare vojvode,
NJemu serdar govoriti ode:
„Vujisiću hitaj put Levera,
Da ne prođe njemačka potjera,
Neka tvoja naredba dopire
Dokle Tara u Drinu uvire".

Umro je 1920. godine kao komandant divizije u vojsci kraljevine Jugoslavije. Sahranjen je uz najviše vojne počasti. Imao je čin pukovnika. 

NJegov sin, a otac glumca Pavla Vu(j)isića, Milisav rođen je u selu Rečine, blizu Kolašina. Bio je visokoobrazovan i kao državni službenik, po rasporedu državne uprave Kraljevine Jugoslavije raspoređivan u više mesta po Jugoslaviji na vrlo odgovorne dužnosti. Jedno vreme vršio je i položaj šefa policije Zetske Banovine. Bio je oženjen sa Radmilom i imao dva sina i ćerku.

Rođenje i detinjstvo Pavla Vu(j)isića

Milisav i Radmila dobili su 1926. godine sina Pavla koji je rođen u Beogradu. Osnovno i srednje obrazovanje završavao je u više meesta u Makedoniji i Crnoj Gori, zbog očevog službovanja. Bio je učenik NOB-a i borio se na Sremskom frontu.

BloombergAdria.com

 

Maturu je završio posle rata. U knjizi "Bratstvo Vujisića" ističe se da je završio svetsku književnost i pravne nauke (dva fakulteta). Iako je završio dva fakulteta, nikada nije, ni jednoga dana radio u struci pravnika ili književnika, osim što se bavio poezijom, što bi se reklo "za svoju dušu".

(Nedeljnik)