ISPOVEST DOKTORA "Otac drži mrtvo dete i priča: "Idemo kući"

Posle masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, kada je učenik sedmog razreda hicima iz pištolja pobio učenike u čuvara, sutradan se dogodio masakr u selima Dubona i Malo Orašje, kod Mladenovca i Smedereva u kom je ubijeno još mladih ljudi i mnogo njih ranjeno.

Dr Aleksandar Stijačić, lekar beogradske Hitne pomoći, svedočio je za Kurir o dva masakra koja su potresla Srbiju u maju 2023. godine. Dr Stijačić navodi da je nakon smene od 3. maja pomislio da slična situacija ne može da ga zadesi....

"Došao sam u smenu u sedam popodne, u bazi je vladala neka čudna tišina, jer smo mi nekako drugačije radno okruženje, kod nas je posao pod adrenalinom iako radimo profesionalno posao. Pričali smo o prethodnom danu. Negde oko ponoći dobijamo poziv, svi saniteti da dođu hitno u Mladenovac jer se desila još jedna pucnjava", priseća se te druge kobne noci, 4. maja kada je pomahnitali ubica Uroš Blažić (21) iz Dubone ubio devet svojih vršnjaka, dok je njih 12 ranio.

"Verujete, mislio sam da se neko šali sa nama. Masovna pucnjava, opet mladi mrtvi i ranjeni. O Bože, pomislim da li je moguće. Spremimo se i krećemo put Mladenovca, naše kolege iz tog grada i Smedereva skoro su već odradili posao i pobrinuli se za povređene", priseća se on i dodaje: "Idemo nekim putem kroz šumu, znate kakva je Šumadija, brdovita, stižemo u Malo Orašje i zatičemo inspektora koji je radio prethodne večeri i zajedno konstatujemo da ne verujemo šta nas je zadesilo."

Scene koje je video sa svojim timom i ove noći takođe su ga potresle. Smrt je bila svuda oko njih. "Zamislite vidim oca koji u tom mraku, vatra jedva gori, on drži sina koji je pogoden kalašnjikovim u glavu i govori mu:" Ajde sine, ajde sine moj, idemo kući. Pa to ne može ni da ti opiše. Scene u susednom selu Dubona isto su bile jezive. Mi smo bili ekipa koja je konstatovala smrt, jer su kolege prevezle sve povređene. Tu se naš posao i završio."

Stijačić navodi i da je tokom ovog izlaska na teren "opet zaboravio" da brine o bezbednosti.

"Usput saznajemo da je ubica tu negde, da nije uhapšen, a kasnije shvatamo da je on zapravo video nas pod rotacijama i sklonio se u stranu, a kada smo prošli on je nastavio svoju putanju. Kada smo se vraćali u bazu bili smo svesni da opasnost postoji, tek tada, onako iskreno, uplašeni jurili smo sanitetom samo da se dočepamo auto-puta. Bukvalno, vozili smo na dva točka, a kada smo stigli u bazu, shvatili smo da je postojala opasnost da i ovaj ubica ispali vatru na nas",  kaže doktor i dodaje da je nakon ovakvog dana otišao u svoju vikendicu kod Uba gde puni baterije sa porodicom i prijateljima.

"Naš posao je posao bez emocija, mi prvi stižemo na teren i od nas zavisi da li možemo da vam pomognemo ili ne. Naš rad se odmah vidi i zato ja volim ovaj adrenalinski posao. Nije svako za službu kao što je Hitna pomoc to ili voliš ili ne možeš da radiš, treceg nema. Ja sam neko kome je to u krvi", poručuje doktor Stijačić.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".