NE ŽIVIMO SA MRŽNJOM: Ivan i Danica šalju pesmom poruku sloge

Danica Crnogorčević je osvojila svojim anđeoskim glasom brojni narod ne samo u Srbiji, već i šire. NJen suprug, sveštenik Ivan Crnogorčević napisao je poznatu pesmu "Veseli se srpski rode" za vreme litija u Crnoj Gori koja je ujednila narod i koja se peva čak i na svadbama. Oni su se dotakli i Novakovog meča u Malagi i isecanju pomenute pesme. Mnogi se dive ovom mladom paru koji održavaju sećanje na pretke, a Danici pogotovo jer pored karijere, uspeva da bude i uspešna majka četvoro dece. 

Pesma "Veseli se srpski rode“ postala je omiljena na Balkanu. Gde ste pronašli inspiraciju za pisanje teksta?
 

Otac Ivan: Motiv i inspiraciju sam našao u našoj prebogatoj duhovnoj riznici i blagu koje imamo kao narod. Ta duhovna riznica jesu naši manastiri, crkve, kultura i tradicija koju su nam naši preci ostavili i zaveštali da čuvamo, negujemo i prenesemo budućim generacijama. 

Dobitnica ste nagrade za očuvanje tradicije, mira i kulture. Kako reagujete na to kada se Vaše pesme pominju u negativnom kontekstu? 

Danica:  Narodu je teško ugoditi. Uvek će biti onih kojima nešto smeta, ne odgovara, ne prija. Najviše negativnih komentara dolazi najčešće iz ljubomore i zavidnosti i to nažalost od mog naroda. A vrlo malo od onih koji zaista doživljavaju moje pesme u negativnom kontekstu a da su druge nacije. Čak naprotiv, ljudi koji ne pripadaju našoj naciji i veri i te kako slušaju i ostavljaju pozitivne komentare ispod pesama i privatno u porukama. Uprkos svemu tome istinski volim sve ljude, ne živim u prošlosti sa mržnjom nego sa ponosom i ljubavlju prema našim precima. Trudeći se da dođem do što više naših sunarodnika sa porukom očuvanja kontinuiteta našeg narodnog bića, mogu da posvedočim koliko je ono živo i kako malo treba da se probudi iskra slobode i časti. Zato s čvrstom nadom i ponosom, našim narodom gledam u budućnost. 

Ko ili šta je Vaša zvezda vodilja?

Danica: "Slede zvezdu sa nebesa, nose zlato smirnu, tamjana, evo ih mudraca tri, slava tebi Gospodi.” Kao što je to bilo i našim mudracima tako je i meni od dolaska na ovaj svet, Gospod i samo Gospod. 

 Gde je srž pravoslavlja danas i kako sačuvati srpsko jedinstvo? 

Otac Ivan: Srž pravoslavlja jeste,  bilo i biće sveta Litirgija, našu veru potvrđujemo učešćem na Liturgiji i sjedinjenjem sa vaskrslim Hristom. Danas je posebno važno i nephodno voditi zdrav duhovni život, a to možemo samo ako učestvujemo u svetotajinskom načinu života. To podrazumeva postiti četiri velika posta, svaku sredu i petak, redovno se ispovedati kod svojih parohijskih sveštenika i naravno kao kruna svega toga što redovnije pričešćivati se telom i krvlju Gopoda našeg Isusa Hrista. 
U tome leži i budućnost srskog naroda, u onolikoj meri koliko budemo podražavali život i zavet sv. Save u toj meri će i počivati blagoslov Božiji na srpskom narodu. 

Koja je najslabija tačka srpskog naroda? 

Otac Ivan: Srpski narod je danas dosta odstupio od zaveta i žrtve naših slavnih predaka, često se ima utisak i da je prezreo sve ono za šta su se borili,  a borili su se za najuzvišenije ideale koji su utemeljeni na Kosovu i Metohiji u žrtvi cara Lazara. Dugačak je spisak onog lošeg što je prisutno u našem narodu, ali sigurno da je pretužno i tragično gledati u kolikoj meri naša omladina konzumira narkotike i ostale psihoaktivne supstance. Kada spojimo tu činjenicu i problem masovnog iseljavanja našeg naroda postavlja se pitanje kakvu budućnost očekujemo?

Novak Đoković je jedan od najboljih sportista. Kako tumačite neprijatnosti na turniru u Malagi koja se dogodila sa Vašom pesmom? 

Otac Ivan:  Želim ovim putem da im čestitamo na hrabrosti i dostojanstvu koje su pokazali, taj čin govori o tome da znaju ko su, šta su i odakle dolaze i da su ponosni na svoju zemlju, pretke i istoriju.
Napadani su upravo od onih koji žele da od nas naprave robove globalnog sistema, sistema gde su sve normalne vrednosti izokrenute i prezrene. Pesma ”Veseli se srpski rode” upravo govori o najlepšim i najvrednijim vrednostima srpskog naroda i zato nas ne treba čuditi zašto im baš ta pesma toliko smeta.
Taj njihov anticivilizacijski čin je samo još više ujedinio srpski narod i hvala im na tome  

Danica: Velika i neprestana borba. Mnogo je teško i iscrpljujuće zbog toga što samo mali propust može da se odrazi dosta dublje. Sa decom je potrebno da im budete posvećeni dvadeset i četiri časa, da im date sebe, a ne mobilni telefon. Da dobro budete svesni i da posmatrate svoje postupke jer će oni te iste ponavljati. Da deca imaju oca i majku, a da Hrisota bude među njima. Mnogo puta ste čuli da je porodica mala crkva. Naravno da ima iskušenja i da svakog dana se borimo sa njima, počevši od majki i očeva koje rade po celi dan te ne mogu da se dovoljno posvete svojoj deci, zato kažem da je jako teško izvesti decu na pravi put, ali ne i nemoguće. Deca moraju uprkos svemu da osete mir u vama i sigurnost a nadasve LJubav. Znam da je to jako teško kada dođete nervozni nakon napornog radnog dana, ali u tome i jeste ključ, jer…. vaša đeca će vas izliječiti, napojiti i iscijeliti. Slava Gospodu koji nam je darovao toliko bogatstvo da budemo roditelji! 

 Majka ste četvoro dece, ali i uzor mnogim ženama. Kako uspevate da sačuvate brak, posvetite se starijoj deci i bebi od par meseci?

 Danica: Uprkos svemu, koliko god mi je teško, osmeh na lice, pesma u srcu, a iznad svega toga molitva, kao voda koja je nasušna potrebna našoj duši da bi imali mir i širili ga oko sebe. Nekada mi bude jako naporno posle neprospavanih noći da budem raspoložena, da obavljam svakog dana iste kućne poslove i sve tako u krug, u tom slučaju se trudim da svoju nervozu ne širim oko sebe i da to ne prenosim na njih.

 Kada ste osetili potrebu da se odazovete na poziv duhovnosti i rodoljublja?

Danica: Pre svega vaspitanje, vaspitanje koje su mi utkali moji roditelji. Poštovanje, ljubav i prema veri, crkvi i tradiciji. Duhovnu muziku sam slušala i pevala od malena. Odlazak u crkvu, prisustvo na veronauci, pojanje na Svetoj Evharistiji. A vrlo dobro se sećam kada mi je moj otac kupovao diskove sa duhovnom i tradicionalnom muzikom različitih podneblja. Iako sam bila vrlo mala odmah me je to privuklo i već tada sam učila pesme na drugim jezicima, kako duhovne tako i tradicionalne. Kasnije je ta moja ljubav sazrevala i na kraju se kroz moj talenat pevanja se pokazala kao životni poziv.

Da li uskoro možemo očekivati nove pesme? 

Otac Ivan: Želeli bi ovim putem da najavimo dve nove autorske  pesme, jedna je posvećena Republici Srpskoj i ona izlazi devetog januara, a druga pesma je posvećena jednoj najznačajnijoj ličnosti u srspkom narodu i ona će izaći u februaru. 

Koje je vaše najduhovnije mesto iz kog crpite inspiraciju i zbog čega? 

Za nas su to zasigurno svetinje na Kosovu i Metohiji, podrazumeva se i sve one druge svetinje koje se nalaze u srpskim zemljama.