Izvor:Foto: Profimedia/Ilustracija

ISTRAŽIVANJE POKAZUJE: U ovoj zemlji se ljudi najranije BUDE

Izvor: Nportal

16.01.2024.

10:27

IZVEŠTAJ Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pokazuje da se ljudi u Kolumbiji u proseku bude u 6:31 ujutru, što je rezultat kulturnih i verskih običaja, piše El Pais.

Ipak, ironično je da su oni ujedno i najneproduktivnija nacija u Južnoj Americi.

Poređenja radi, u Sjedinjenim Državama prosečno vreme buđenja je 7:20, u Kini je 7:42, a u Španiji 8:05 sati.

Za mnoge Kolumbijce rano ustajanje je sinonim za disciplinu, posvećenost, trud i naporan rad.

Ali izveštaj OECD-a je u suprotnosti sa tom tradicijom jer je Kolumbija takođe najneproduktivnija zemlja na svetu uprkos ranim počecima dana. Pored toga, ova južnoamerička država ima jednu od najdužih radnih nedelja na svetu sa 48 sati u toku sedmice, isto kao i Meksiko.

Predsednik Kolumbije Gustavo Petro nastoji da smanji radnu nedelju na 42 sata kroz predlog zakona o reformi rada koji je predstavljen ove nedelje, ali ritual u Kolumbiji ustajanje u ranu zoru je druga stvar.

U Kolumbiji su poznate priče o ponosnim ranoraniocima. Čak i političari govore o pozivima koje su kolegama upućivale u 4:30 ili u svojim zvaničnim biografijama navode da su „disciplonovani i da rano ustaju“.

Kultura ranoranilaca je tradicionalno stvar u ruralnim oblastima i centru zemlje, ali na kraju se proširila na ostatak Kolumbije. U Medeljinu, na primer, nastava na fakultetu počinje u šest sati ujutro.

Početkom 20. veka Kolumbija je počela da se industrijalizuje.

Godine 1900. oko 75 odsto Kolumbijaca živelo je u ruralnim oblastima, a do 1980. situacija se obrnula i 75 odsto stanovništva je živelo u gradovima.

Škole, fabrike i kompanije su cvetale, ali raspored je ostao isti kao i kada je većina radne snage radila na plantažama kafe.

Istoričar Pablo Rodrigez objašnjava da je prelazak sa sela u grad bio izuzetno brz:

- Običaji i mentalitet se ne menjaju tako brzo; ljudi su samo poneli svoje radno vreme sa sobom. A na selu ljudi rade od svitanja do sumraka.

Radovi u njivi tradicionalno su počinjali čim je sunce izašlo. Na plantažama kafe, koje su decenijama bile glavni ekonomski pokretač zemlje, radovi su počeli čim se mogla razlikovati boja zrna, između zelene i zrele crvene.

BloombergAdria.com

 

Kolumbija je ekvatorijalna zemlja - nema godišnjih doba i nema promene na satu. Tokom cele godine sunce izlazi oko šest sati ujutro, a zalazi oko 18 sati.

- Kolumbijci pate od uznapredovale faze sna; oni idu u krevet sa kokoškama i bude se sa petlom - kaže dr Stiv Amado, predsednik Kolumbijskog udruženja za medicinu spavanja (ACMES).

Za odrasle, objašnjava on, ovo možda neće imati značajne posledice ako konsoliduju raspored da bi se dovoljno naspavali, ali može da izazove probleme deci.

Inicijative da se školarcima obezbedi duži san umnožile su se poslednjih godina u nekoliko zemalja. One su utemeljene na naučnoj osnovi te brojne studije tvrde da bi odlaganje vremena početka škole poboljšalo učinak učenika.

BloombergAdria.com

 

Pre pet godina SAD su pomerile vreme početka srednje škole na 8:30 ujutru. Vlasti Bogote, glavnog grada Kolumbije, 2009. odlučile su da najmlađi školarci dolaze u državne škole u 7:30 umesto u 6:30 ujutru. U kolumbijskim privatnim školama, nema mnogo predaha od budilnika. Većina ovih centara nalazi se na periferiji glavnih gradova, tako da nije neuobičajeno da vidite decu u autobusu pre nego što sunce izađe i stižu na nastavu oko sedam ujutru, kada obično počinje školski dan.

Deca rano polaze u školu jer njihovi roditelji rano počnu da rade, pa bi bilo neophodno promeniti ceo sistem kako bi se moglo i jedno i drugo.

U gradovima kao što je Bogota, problem je pogoršan saobraćajem. Prestonica Kolumbije nalazi se na petom mestu na listi gradova sa najvećim vremenima kašnjenja saobraćaja u svetu, prema INRIKS 2022 Global Traffic Scorecard. Osim toga, ponuda javnog prevoza ne zadovoljava potražnju. 

Religija je još jedan faktor u ovoj vrlo posvećenoh katoličkoj zemlji.

- Postoji niz simboličkih tradicija na verskom nivou koje su prožele popularnu kulturu, posebno među seoskim radnicima, koji nemaju problema da se probude u četiri sata ujutru - kaže sociolog Karlos Čari.

To su vrednosti žrtve, u kojima se lenjost smatra kardinalnim grehom. Međutim, nauka pobija ove ideje. U intervjuu za El Pais, fiziolog Marija Anheles Bonmati rekla je da će za „većinu ljudi malo spavati značiti da su mnogo manje produktivni u svakodnevnom životu i da će im se fizički i kognitivni kapaciteti smanjiti“.

Izveštaj OECD-a došao je do sličnog zaključka.

Sve više glasova se diže protiv stare poslovice „ko rano rano, dve sreće grabi“ ili u bukvalnom prevodu sa španskog – „rana ptica uhvati crva“, koja se tako često ponavlja u Kolumbiji.

(El Pais)