NAJLEPŠA ljubavna priča LJubiše i Mirjane Samardžić

- Upoznao sam je na Bledu gde sam služio vojsku, a ona je došla na prodično letovanje. Bilo joj je 17 godina, a meni 26. - svojevremeno otkrio je glumac.

-Kad sam shvatio da ispred sebe imam inteligentnu osobu koja u meni pokreće ljubav i strast, pokušao  sam da je osvojim svojim silama. Bilo je teško i ona je smatrala da su glumci boemi. 

-I njen deda, protojerej sremsko - mitrovačke crkve govorio joj je: "Joj dete, pa gde glumac?" Ali voljom, upornošću i ljubavlju uspeo sam da je osvojim.

A osvajao ju je, otkrio je, stihovima, pismima, telegramima, telefonskim razgovorima iz poštanskih kabina.

- I tako dve godine. Venčali smo se 3. jula 1966, zatim smo dobili Dragana i Jovanu. I sve ovo vreme ona me osmesima ispraća i dočekuje. Mira je stub kuće, moj oslonac i velika pomoć u realizaciji svih filmova i serija. Kakva je naša veza danas, posle toliko godina, rečito govori naše buđenje, kada se utrkujemo ko će da donese jutarnju kafu u krevet. Uz izležavanje i gustiranje kafe, i vesti od kojih nam se diže kosa na glavi, razmenjujemo misli uz najčešće suprotne stavove i komentare. Ta nesvakidašnja ljubav, prisnost, postovanje, ta brižnost, to je samo naše. - govorio je LJubiša.

Mada mu je majka zagovarala "drugu" zavoleo je prelepu, šarmantnu i pametnu Miru iz čiste građanske porodice. LJubav je bila presudna u izboru njegovog životnog saputnika. Osećao je da je ona žena njegovog života i nije je prevario. Venčanjem za njega uvela je unutrašnji red i mir, neophodan za fantastičnu karijeru. Divio se njenom odnosu prema deci, ljudima, njemu i generalno životu. 

Samardžić je isticao da je ona unela sve vrline u njihov odnos.

Nažalost njihov sin Dragan preminuo je u 34. godini od leukemije.

- Sve smo učinili da pobedi tu opaku bolest. Mira je stalno brinula o njemu, a ja sam danonoćno radio, snimao i slao novac klinici u Londonu. Da sam dopustio da me bol sruši možda se nikad ne bih latio režije "Nebeske ulice". Bombardovanje je pogoršalo stanje našeg sina, a briga o njegovo dvoje dece uvela nas je u dodatnu agoniju. Za našu kuću najveća nagrada ovom filmu nije bilo učešće na Berlinskom festivalu 2000, ni njegova prodaja velikim svetskim televizijskim centrima, nego trenutak u kojem je naš bledunjavi sin predvideo i iz kreveta nam ponosno šapnuo "Film će ti ući u takmičarski program Berlina!.

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".