OMIKRON SOJ KORONE: Šta do sada znamo o njemu?
29.11.2021.
09:00
PRE nekoliko dana u domaćim i svetskim medijima odjeknula je vest o pojavi novog (opasnijeg) soja korona virusa poznatog kao omikon. Vest nas je sve uplašila ali i otvorila pitanje kakav je to zapravo soj, koliko i zbog čega je tako opasan. Poslednja otkrivena varijanta je i najmutiranija do sada upozoravaju stručnjaci.
Varijanta je zabeležena nedavno i potvrđeni slučajevi su još uglavnom koncentrisani u jednoj provinciji u Južnoafričkoj Republici, ali su slučajevi prijavljeni i u Bocvani, Hongkongu i Izraelu. Poslednji slučajevi prisustva ovog soja potvrđeni su jutros u Austriji.
Od ranije soj je postao prisutan u Evropi. U Holandiji je prvo registrovan, a pre par dana u Belgiji je potvrđen prvi slučaj novog soja korona kod mlade žene, koja nije bila vakcinsana, a koja se vratila iz Egipta.
U javnosti se odmah se postavljaju pitanja o tome koliko brzo se nova varijanta širi, da li je sposobna da zaobiđe zaštitu koju pružaju vakcine i šta treba učiniti u vezi sa tim
Mnogo je spekulacija, ali je za sada vrlo malo jasnih odgovora.
Šta znamo do sada?
Varijanta se zove B.1.1.529, ali joj je SZO u petak dao ime "omikron".
Takođe je neverovatno evolutivno napredna. Profesor Tulio de Oliveijra, direktor Centra za epidemijski odgovor i inovacije u Južnoafričkoj Republici, rekao je da postoji "neobična konstelacija mutacija“ i da se "veoma razlikuje“ od drugih varijanti koje su kružile.
- Ova varijanta nas je iznenadila, ima veliki evolutivni skok u evoluciji i mnogo više mutacija nego što je očekivano - rekao je on.
Soj ima ukupno 50 mutacija, od toga čak 32 na spajk proteinu, koji je meta većine vakcina i ključ koji virus koristi da otključa vrata naših ćelija.
Zumirajući još više do domena za vezivanje receptora (to je deo virusa koji ostvaruje prvi kontakt sa ćelijama našeg tela), on na tom mestu ima 10 mutacija. Poređenja radi, delta varijanta na tom domenu ima dve mutacije.
Ovaj nivo mutacije se najverovatnije razvio u jednom od imunokompromitovanih pacijenata, a neki naučnici sumnjaju da je u pitanju bio pacijent sa nedijagnostikovanom infekcijom HIV-a.
Mnogo mutacija ne znači automatski da su one loše. Važno je znati šta te mutacije zapravo rade. Ali naučnike najviše brine to što je ovaj virus sada radikalno drugačiji od originala koji se pojavio u Vuhanu u Kini pre dve godine. To znači da vakcine, koje su dizajnirane da se bore protiv originalnog soja, možda neće biti tako efikasne.
Neke od mutacija su ranije viđene u drugim varijantama, što daje uvid u njihovu verovatnu ulogu u ovoj varijanti. Na primer, čini se da će mutacija N501 olakšati širenje novog soja. Postoje neke mutacije koje otežavaju antitelima da prepoznaju virus i mogu učiniti vakcine manje efikasnim, ali postoje i druge koje su potpuno nove.
Ipak, ključni razlog brige naučnika jeste činjenica da je u Južnoafričkoj Republici među dijagnostikovanim infekcijama udeo B.1.1.529 sada već blizu 90 odsto. Za to je novom soju trebalo samo 25 dana od kada je zabeženo da je premašio više od jedan odsto slučajeva. Za dosizanje tolikog udela visoko zaraznoj delti trebalo je čak 100 dana, a beta nakon prvih 100 dana nije dosegla niti 50 odsto udela u svim slučajevima.
Drugim rečima, trenutno najviše brine sposobnost nove varijante da brzo istiskuje ostale sojeve, što se čini zaista zastrašujućim.
Međutim, sveukupno epidemiološka situacija u Južnoafričkoj Republici i dalje nije naročito loša. Zadnjih dana u Africi beleže povećani broj pozitivnih testova, ali svi epidemiološki podaci još nisu pomno analizirani. U Južnoafričkoj Republici još ne postoje dokazi formiranja novog talasa pandemije.
Bilo je mnogo primera varijanti koje su na papiru izgledale zastrašujuće, ali u stvarnosti nisu toliko bile. Beta varijanta je najviše brinula ljude početkom godine jer je bila najbolja u izbegavanju imunog sistema, ali na kraju je delta bila ta koja je zavladala svetom.
Naučne studije u laboratoriji će dati jasniju sliku, ali odgovori će doći brže iz praćenja virusa u stvarnom svetu. Još je rano donositi konkretne zaključke, ali zabrinjavajuće znakove treba shvatiti ozbiljno, piše Bi-Bi-Si.
Neobično je, takođe, što se soj može otkriti analizom rezultata redovnih PCR testova, bez upotrebe genomskog sekvenciranja, ali to će olakšati njegovo praćenje.
Ješ jedno od pitanja koje čeka odgovor je kako će se novi soj ponašati u zemljama sa visokom stopom vakcinacije, s obzirom na to da ona u Južnoafričkoj Republici iznosi samo 24 odsto.
(Blic)
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".