ON JE LOPOV, HOHŠTAPLER: Šaban opleo, a Brega ušao u kafanu

Svoj vrsni talenat često nije umeo da unovči, a bio je poznat i po tome da se često žalio da su ga mnogi muzičari i pevači pokrali, i da su uspeli da zarade pomoću njegove muzike.

Jedan od onih koje je često pominjao u tom kontekstu bio je i vođa rok grupe Bijelo dugme, Goran Bregović. Govorio je da mu se "divi kao dirigentu", ali ne i kao kompozitoru, napominjući da mu je ukrao čuvenu "Mesečinu".

BloombergAdria.com

No, novinar Nebojša Vuković zabeležio je urbanu legendu o tome kako je Šaban umeo i da promeni ploču, kada bi se uživo sreo sa onima koje je prozivao.

- Sedi on tako sredinom devedesetih pred "Ciganski bal" u restoranu "Jezero", sa kolegama i menadžerima uz piće i iće. Tu su bili i neki tipovi iz Sarajeva, a među njima i ujak Gorana Bregovića. To Šabanu nije smetalo da opali: "Ma bre onaj Goran, pokrade mi sve pesme. Lopov kakvog nema, sve mi je pesme pokrao, ali šta ću, volim ga, što je tako namazan i opasan. Neka si mu ujak, svaka tebi čast, ali Goran je muzički hohštapler kakvog nema u državi" - piše Vuković u knjizi "Urbane legende", i nastavlja:

BloombergAdria.com

- I priča on sve u tom stilu, dok se iznenada u kafani ne pojavi baš Goran Bregović. Valjda je i imao dogovor sa ujakom, koji to namerno nije unapred prijavio. Sad već napeto, kako li će sad Šaban i Goran za istim stolom, kad je ovaj do malopre šta već pričao o njemu. Ali, ne lezi vraže, Šaban i Goran se izljubiše kao rod najrođeniji. Tad Šaban reče Bregoviću pred svima:"Kao da sam znao da ćeš da dođeš, baš sam te do sada hvalio. Sad rekoh da si uvek bio gospodin, da si bio čovek na pravom mestu. I evo, oni su mi svedoci, pričam kako nema veze za onih par pesama, što drugi misle da se sporimo. Ti si meni najvažniji!"

- Dok svi ostali za stolom gledaju u čudu šta li će sad da bude, Goran se maši za džep i dada bez reči Šabanu nekih petsto maraka. Kao tek onako, u ime starih vremena. Kad će na to Šaban:

- "Eto, ljudi, je l' vidite kakva je ljudina moj drug, Goran. Da je imao sad i pet hiljada maraka u džepu, dao bi mi! Mi smo kao braća, jer se pazimo i ne damo jedan na drugog!" nastavio je Šaban sa smeškom, ali i sa petsto marona u džepu - završava anegdotu Vuković.