AGONIJA Probudila se usred operacije: "Bol je bio užasan"

Ova Kanađanka je imala operaciju stomaka, prilikom koje je lekari trebalo da utvrde uzrok bolova u abdomenu. Iako su je uveravali da će sve biti u redu, kada je njen košmar počeo da se dešava na javi mislila je da će umreti, jer su bolovi bili nesnosni.

- Sećam se medicinske sestre koja me vozi u kolicima i kaže: "Ne brini, dobro ćemo brinuti o tebi" - počinje Dona priču.

Nakon što su je odvezli u operacionu salu, stavili su joj masku na lice i rekli joj da duboko udahne, kako bi je anestezija uspavala. Međutim, ova žena se probudila deset minuta kasnije.

- Sećam se da sam osetila da mi brišu stomak nečim i pomislila sam: ’Pa dobro, verovatno čiste posle operacije’.

Međutim, njena noćna mora je tada tek počela.

- Sledeće što sam čula je glas hiruruga koji traži skalpel. Osetila sam kada je napravio prvi rez na mom stomaku - kaže Dona, koja je bila budna, ali nije mogla da se pomeri niti progovori jer joj je uz opštu anesteziju dat i paralitik.

- Osećala sam sve, sve. Bol je bio apsolutno užasan. Želela sam da vrištim, pokušala sam da vrištim - seća se ova žena, čija je agonija trajala 90 minuta. - Bilo je ekstremno traumatično. A bol, znate, to je 90 minuta čiste torture.

Nije mogla da pomera ni oči, a želela je da signalizira doktorima da je budna.

- Pokušala sam da plačem, kako bi videli suze. Sve vreme sam mislila da umirem, toliko je bilo bolno - seća se.

Da stvar bude još gora, Dona je bila intubirana. Imala je cevčicu u grlu koja je povezana sa mašinom koja je trebalo da joj obezbedi kiseonik. Bila je podešena na sedam uzdaha u minuti, a kako je njen puls bio sve jači, tako je Dona imala osećaj da se guši i da joj nedostaje vazduha. Imala je osećaj da joj pluća gore. U jednom trenutku učinilo joj se da se operacija bliži kraju i tada je osetila da može da pomera jezik. Paralitici su popuštali, a ona je pokušala da pomera cev iz grla pomeranjem jezika nadajući se da će tako privući pažnju dokora. Anesteziolog je primetio šta se dešava. Izvadio je cev iz njenog grla i tada je čula sestru da viče "diši, Dona, diši" dok se ona gušila.

Sa ove distance, više od deceniju nakon ovog užasnog događaja, ova žena smatra da je "bila izvan svog tela".

- Napustila sam svoje telo. I dalje sam mogla da čujem šta se dešava u sobi, ali nisam čula jasno. To je zvučalo kao neka udaljena buka.

Dona kaže da je osetila i nekakvo umirujuće prisustvo, te da se molila i da u tom trenutku nije osećala strah. Ubrzo se, kako kaže, vratila u svoje telo, a onda je prošlo paralitičko dejstvo lekova, nakon čega je hirurg došao da je obiđe, pa mu je ispričala sve o svom iskustvu.

Da ni lekarima nije svejedno kada shvate da je pacijent zapravo bio budan tokom operacije, dokaz je dr Taj Balard. To se desilo jednoj njenoj pacijentkinji, kada su nakon 40 minuta trajanja operacije shvatili da joj nije data adekvatna količina anestezije, te da je žena osećala bolove tokom jednog od najbolnijih delova zahvata.

Balard kaže da ju je to promenilo, te da je nakon toga preispitivala celu svoju karijeru, a zatim je počela da obučava druge kako bi podigla svest o intraoperativnoj svesti, odnosno buđenju tokom anestezije.

Istraživanja su pokazala da jedan do dva od 1.000 pacijenata barem delimično bude budno tokom operacije, što ne bi trebalo da se dešava.