SAZRELE SMO MRAČNIH GODINA: Ispovest Ksenijine drugarice

Pored toga što je studirala, đuskala je po klubovima i u mnogim grupama, a preko dana bila odlikaš. I danas stiže na sto strana. Govori tečno tri jezika, radi u industriji medicinskih proizvoda kao doktorka biohemije i direktorka, majka je jedne tinejdžerke Mile, staje na stranu slabijih, a upravo se lektoriše njena knjiga u kojoj piše o pravima žena.

"U Srbiji sam devedesetih imala vrlo bogat socijalni život i veoma jaku mrežu prijatelja i podršku porodice, kretala sam se između različitih svetova: danju sam išla u gimnaziju i učila (uvek bila najbolji đak u odeljenju), a noću sam plesala po diskotekama. Godinama sam igrala u različitim pop grupama, a uvek sa mojom drugaricom, pokojnom Ksenijom Pajčin. Ne pričam često o tom periodu, verovatno zbog toga što je moja drugarica tragično ubijena. Od toga nikada ne mogu da se oporavim, ali te godine su me mnogim stvarima naučile: da se suočavam sa izazovima bez ustručavanja, koračajući hrabro i odlučno i da ostanem ono što jesam”, kaže Talija.

Nedavno je i na platformi "X" objavila koliko joj je značila lepa Ksenija i kako je ona uticala na to da jedna od njenih tema bude borba za prava žena i prevencija femicida. "Igram od kada znam za sebe - kažu i da sam igrala pre nego što sam prohodala. Još u osnovnoj školi sam išla po denserskim takmičenjima, i viđala Kseniju, ali smo se zbližile tek u našoj petnaestoj godini kada smo baš ona i ja izabrane na audiciji kao nove članice grupe 'Beat Street'. Ono što je počelo kao moderan balet i igranje uz film 'Flashdance', uz pesme Majkla DŽeksona i Madone, odjednom se pretvorilo u nešto sasvim novo, takođe i pod uticajem društvenih promena u zemlji."

Talija priča kako je to bio nezaboravan period njenog života, igrali su po diskotekama širom Srbije i Crne Gore, na festivalima, ali i na koncertima Dragane Mirković. "Nakon nekoliko godina Ksenija i ja smo prešle u grupu 'Duck', da bih se ja sa početkom studija 1996. u većoj meri povukla. Nakon što je Ksenija izgradila svoju solo karijeru, igrala sam za nju samo kada joj je hitno bila potrebna igračica. Naš poslednji ples Ksenija i ja smo odigrale na mojoj oproštajnoj žurci pred sam polazak u Nemačku, 2002. Sve divne osobe iz Beatstreeta, Dača iz Duck, sve pevačice i pevači sa kojima sam sa Ksenijom igrala su ostavili neizbrisiv trag u mom životu. Sve su to bili iskreni, odani i neiskvareni mladi ljudi kojima sam veoma zahvalna i koje i dalje volim, iako nas je život odavno razdvojio. Verujte mi, i u trenutku kada sam doktorirala, pomislila sam na njih i na moj životni put koji je krivudao kao reka“, seća se Talija.

To multikulturalno društvo ju je promenilo i obogatilo, i pokazalo koliko su inkluzija, tolerancija i emancipacija bitne za zdravo društvo. "Činjenica da sam žena ili stranac (još uvek imam samo srpski pasoš) nije nikada ni najmanje uticala na moju karijeru ili život u Nemačkoj", priča Talija i ističe: "Kad sam posle rođenja moje ćerke napravila pauzu na poslu od dve i po godine, i vratila se da radim skraćeno radno vreme i dalje sam napredovala u karijeri. Ceni se znanje i rezultati - i samo to."