- Izvedbu na znakovnom jeziku sam posvetila baki i deki, jer oni ne mogu da čuju pesmu. A pesma je lična priča, računala sam da će da se povežu ljudi koji se bore sa identitetom ili pronalaze sebe u bilo čemu. 

Zatim je dirnula prisutne svojom ličnom pričom: 

- Cela mamina strana je gluvonema. Ceo život se bavim muzikom, a oni to nikada nisu mogli da dožive do kraja, samo kada me vide. kada sam svirala violinu, baka i deka stave ruku, da osete vibraciju - ništa to specijalno njima ne znači, ali im je drago što se bavim nečim čim volim.

Kada je razgovarala  sa majkom o svemu, objasnila je da baka i deda ne mogu da osete muziku, već na osnovu dodira ili pokreta tela mogu da znaju poruku muzike: 

- Razgovarala sam sa mamom o tome, šta kažu oni kada mama priča sa bakom i dekom o tome što ja radim. Kažu da njima znači kad ja pokažem to U, početak, kada zamrdam, pokažem telom svoju nameru, emociju u svom izrazu i u tom načinu pokreta ruku oseti se to. Sam tekst ne može da se prevede u potpunosti takav kakav je, ali negde ipak razumeju, emociju svako razume - objasnila je Zorja u emisiji kod Ognjena Amidžića.