Ona je najiskrenije govorila o roditeljstvu, nije razumela neke majke sve dok sama nije postala majka:  

- Manje nego što sam mislila da će mi nedostajati posao. Kada sam odlazila na porodiljsko, rekla sam da se vraćam sa porođaja posle tri meseca, a onda sam molila ljude iz komisije da mi produžavaju odsustvo koliko god je moguće. Zapravo tek onda shvatite koliko je to preteška uloga. Moram sada da iskoristim priliku da se izvinim svim onim ženama koje su bile decenijama u redakcijama na nekim pozicijama, a pri tome su bile majke koje su dolazile na posao nakon neprospavanih noći. Ujutro kada mi stigne poruka da li se već spremam na posao ili sam još u krevetu, tačno znam da će neka mama da pusti poruku kako neće doći na posao jer joj je dete bolesno. I naravno, nikada nisam presrećna zbog toga i nemam razumevanja. Dok se to ne oseti na svojoj koži i ne pređeš tu fazu, ne možeš da imaš razumevanje. Ja već razmišljam ko će da me zameni i ko će da odradi to što je potrebno. Sada me je sustiglo to sve isto, jer sada sam ja ta koja šalje poruke i ja koja dovodi druge u situaciju da moraju da se organizuju zbog mene. Shvatila sam šta je najteži posao na svetu iako sam mislila da nema težeg posla od mog. Ima i te kako - kaže Slađana Slavković.

Uprkos svim porodičnim zahtevima, Slavkovićeva uspeva da se organizuje i sa poslovnim obavezama: 

- Ja i dalje dosta vremena provodim sa njim, ali on ne shvata da ja moram posao da završim. Ono što se na poslu završi za dva sata, kod kuće radite pola dana. Vuk traži kompjuter za sebe, dok mama razgovara telefonom. On ponekad malo dreči jer traži maminu pažnju i ne dozvoljava da završim posao. Onda se ja izvinjavam sagovornicima. Moram da priznam da je malo sebičan i traži onu pažnju koju je imao dok se nisam vratila na posao. Zaista se trudim kao i svi ostali.