"JA PLAČEM, PUBLIKA ĆUTI": Srpska glumica o slučaju Jezdića

Nenad je pre neko veće održao predstavu u "Zvezdara Teatru", gde se tražila karta više. I dok je publika uživala u sjajnom performansu glumca, među publikom se našla i gospođa koja nije ispoštovala bonton u pozorištu, on nije ostao nem na ono što je video u publici, pa se obratio ženi koja se nije pridržavala osnovnih pravila ponašanja u ustanovi kulture.

BloombergAdria.com

Naime, sada se na svom Fejsbuk profilu oglasila i srpska pozorišna glumica Vesna Stanković, koja je otkrila šta je sve doživljavala dok je glumila, a njene reči prenosimo u celosti:

- Na sceni imam čeličnu koncentraciju. Retko mi se desi da me nešto poremeti i da ne mogu da nastavim predstavu, iako igram u svim mogućim neuslovima. Već godinama igram kabaretske predstave, tokom kojih publika jede, pije, puši i to mi ništa ne smeta - počela je Stankovićeva, pa nastavila:

- Igrala sam na letnjoj sceni, a pored je vašarište, ringišpil i hali-gali šou, sa prodornim glasom najavljivača... igrala napolju, gde se čopor dece penje na binu i otima mikrofon... igrala ispred kulturnog centra, gde razulareni tinejdžer namerno desetak minuta turira motor da bi skrenuo pažnju na sebe... I u sali gde je predsednik opštine tokom cele predstave slao i primao poruke... I pred decom, koja su se gurkala, čupkala, smejuljila..

- Kad igram komediju, ne marim ni kad zvoni telefon, ni kad se taj iz publike javi, pa glasno razgovara... čak od toga napravim štos tokom predstave, pa se svi zabave...

- Kad igram tešku dramu, za koju mi treba puna koncentracija, tokom koje ja rasparam svoj stomak i pred publikom istresem srce i creva i sve unutrašnje organe, tad mi je potrebna puna pažnja...

- Tad me boli kad neko jede dok ja govorim kako je stotine hiljada ljudi umiralo od gladi... kad zazvoni telefon u tim momentima, osećam se kao da neko zariva nož u moj ogoljeni stomak, osećam fizičku bol dok pokušavam da se sastavim i nastavim dalje. Jednom gotovo da nisam uspela.

- U jednom malom gradu na jugu, dok sam izgovarala neke od najpotresnijih delova predstave, počeli su da zvone telefoni, jedan, drugi, sedmi, dvadeseti... neprestano, bez milosti... Žena u prvom redu je dva puta izlazila da ga ugasi i kad se vrati on opet zvoni i zvoni do besmisla... I ja sam onako izranjavljena pala, posustala, sela sam i počela da plačem, privatno, očajna, obeznađena, bez ikakve ideje kako da nastavim dalje... ja plačem, publika ćuti, telefoni zvone i dalje...

BloombergAdria.com

- Nakon desetak minuta uspela sam da se priberem i završim predstavu... danima mi je trebalo da se oporavim od te povrede. E, tako telefoni utiču na nas.

- I kad snimate dok glumimo i slikate, takođe je užasno iritantno, ma koliko vi mislili da mi vas ne vidimo... sve vidimo. Sve.

(Pulsonline)