DANAS SLAVIMO MLADENCE: Za ovaj datum se vezuje VAŽAN običaj

Kad su nastali ponovni progoni hrišćana, četrdeset njih nije htelo da se odrekne Hrista. Bilo im je zaprećeno da će biti lišeni vojničke časti, na šta je jedan od njih, po predanju – Kandid, rekao: „Ne samo čast vojničku, no i tela naša uzmi od nas; ništa nam nije draže i časnije od Hrista Boga našega.” Tada je vojvoda Agrikola naredio da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale i pogađale one koji su ih bacali. Jedan kamen je pogodio Agrikola i razbio mu zube.

Posle toga, vojvoda se potpuno izbezumio od besa i mržnje i naredio da vojnike svuku, povežu konopcima i bace u jezero koje se ledilo od ljutog mraza. Unaokolo su bili stražari, a da bi im muke bile veće, na obali je postavio toplo kupatilo, osvetljeno ogromnim bakljama i okruženo vatrama, gde se pušila topla voda. Samo jedan od četrdesetorice vojnika je izgubio veru i pošao prema toplom kupatilu, ali nije daleko stigao, jer je na pragu kupatila umro.

Noću je sa neba pala neobična svetlost, koja je zagrejala vodu u jezeru, oko vojnika, a sa svetlošću se na njihove glave spustiše i 39 venaca. Jedan od stražara sa obale, koji je gledao to čudo, skinuo je odeću, objavivši svima da je hrišćanin i stupio u jezero. Tada se na njegovu glavu spustio četrdeseti venac. Sutradan, ceo grad je hrlio na obale jezera, jer niko nije mogao da poveruje da su vojnici preživeli noć u jezerskoj vodi, na kojoj je bila debela kora leda, sem oko tela mučenika. Tada su knez Lasija i vojvoda Agrikola rešili da ih pogube i spale njihova tela, a nesagorele ostatke pobacaju u jezero.

Tri dana posle pogubljenja, javili su se Mučenici episkopu Petru i pozvali ga da pokupi njihove kosti iz jezera. Episkop je, krišom od vlasti i stražara, u gluvo doba noći otišao sa sveštenicima na jezero. Tamo je svo jezero svetlelo, kao da su jata zvezde sa neba sišle na vodu. To je zvezdanim sjajem svetlela svaka kost mučenička. Pokupili su ih hrišćanski sahranili. Oni su postradali i večnom se slavom ovenčali, a imena njihovih mučitelja su ostala zabeležena po zlu za veke vekova.

Četrdeset mučenika Sevastijskih su postradali i mučeničkom slavom bili ovenčani 320. godine.

Na ovaj dan se proslavljaju Mladenci, jer su stradalnici bili mladići, pa je taj dan povezan sa prastarim običajem darivanja mladih bračnih parova, onih koji su se venčali od prethodnih Mladenaca do tada.

Ovaj dan je posvećen njima i zbog venaca kojima su mučenici ovenčani (venčani) ljubavlju Hristovom. Jer i na venčanjima (ovenčanjima) u crkvi, na glave mladih supružnika (mladenaca), se stavljaju venci, koji imaju trostruku simboliku: venci carski-svaki je čovek car u svom mikrokosmosu, svojoj kući; venci mučenički, jer u braku treba podnositi žrtve; i venci besmrtne slave u Carstvu Hristovom. Ovim se ukazuje na to da supružnici treba da budu jedan drugom verni, kao što su sevastijski mladenci bili verni Hristu i da tu vernost i ljubav nikakvo iskušenje ne može i ne sme da savlada.

Običaji na Mladence

Jedan od srpskih običaja na Mladence jeste i pravljenje kolača koji se zovu mladenčići i, prema običaju, treba da ih bude 40. Mladenčići se prave od pšeničnog brašna, premazuju se medom i nude svim gostima. Simbolizuju dug, srećan i sladak bračni život.

Na Mladence domaćice dočekuju goste u svojoj kući i pokazuju svoje umeće i spretnost. Običaj nalaže da ustanu rano ujutru i umese 40 kolačića.

Mladenci uvek padaju u vreme posta tako da i hrana koja se sprema toga dana mora biti posna zbog zdravlja i napretka dece mladih supružnika.

Praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom. Ne bi trebalo raditi u polju, ali ni kućne poslove.